VAŠINGTON, Srbija mora što prije da napusti postojeći model rasta, koji je baziran na potrošnji i da se preorijentiše na novi model, koji će se bazirati na jačanju izvoza.
Predstavnica Srbije u Svjetskoj banci Biljana Hroneos-Krasavac kaže da novi model treba da bude zasnovan na makro-ekonomskoj stabilnosti i održivosti.
Ona je napomenula da je naša privreda u periodu od 2001. do 2008. rasla po stopi od 5,4 odsto, što je, kako je ocijenila, išlo na uštrb dvije ključne makroekonomske ravnoteže.
Prije svega, učešće potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP) je bilo vrlo visoko, i to se regulisalo kroz uvoz, koji se finasirao kroz privatizacione prihode, i kroz zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu, što je imalo za posljedicu, i prije početka finasijske krize, visok spoljni deficit i deficit tekućih transakcija.
S druge strane, privredni rast se bazirao na rastu usluga, dok je učešće industrije, odnosno poljoprivrede, bilo veoma nisko, tako da je je i učešće izvoza u BDP bilo veoma malo, pa smo po tome čak bili rekorderi u regionu.
Upravo iz tih razloga mora da se napusti postojeći model rasta, rekla je Kroneos-Krasavac, ukazujući da je promjena modela neophodna i zbog sve manjeg priliva stranih direktnih investicija i privatizacionih prihoda, što za posljedicu, između ostalog, ima i niske efekte na rast zaposlenosti.
Na pitanje o ekonomskim odnosima Srbije i Evropske unije, Kroneos-Krasavac je rekla da ekonomska slika EU “nije najsjajnija”, ali da Evropa i dalje ostaje jedini put za Srbiju i da naša zemlja mora da svoje razvojne piroritete uskladi sa razvojnim prioritetima Evrope.
“Sa stanovišta Srbije, to bi pre svega značilo visoke stope privrednog rasta, ali održive, uz povećanje konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta, povećavanje izvoza, u kome će veće učešće imati poljoprivreda i industrija, koja će se bazirati na novim, modernizovanim tehnologijama, veću stopu domaćih i stranih investicija, potpunu reformu javnog sektora, stabilnost cena i istovremeno razvoj infrastrukture, povećavanje stope zaposlenosti koja je bazirana na novoj i aktivnoj ulozi i razmeni znanja i, naravno, održiv spoljnotrgovinski deficit i tekući platni deficit”, objasnila je predstavnica Srbije u Svjetskoj banci. Tanjug
Komentariši