Popis imovine koštaće desetine miliona KM

BANJALUKA – Posao popisivanja imovine mogao bi trajati više od dvije godine i samo na taksama za RS koštati više od 40 miliona maraka, rekao je Tihomir Gligorić, direktor Uprave za geodetske i imovinskopravne poslove RS.
“Iz pisma i obrazaca koje su iz OHR-a poslali našim područnim jedinicama proizlazi da će nam trebati oko četiri miliona listova papira koje treba poslati u OHR, a svaki izvod su naši radnici po važećim propisima dužni naplatiti deset maraka”, rekao je Gligorić.
U pismu i obrascima koje je OHR uputio upravama ostala je nepoznanica ko će snositi troškove popisa državne imovine. Informacije o svemu ovome smo od OHR-a zatražili u četvrtak, ali nam je rečeno da se ponovo javimo u petak. U petak su rekli da će informacija biti spremna u ponedjeljak.
Gligorić je rekao da u RS ima oko 850.000 posjedovnih listova, od čega najmanje 60 odsto otpada na ono što je prije rata bila društvena imovina.
Željko Obradović, direktor Geodetskog zavoda FBiH, potvrdio je da u Federaciji ima barem još toliko posjedovnih listova koliko i u RS.
Obradović kaže da je moguće posao završiti i za kraće vrijeme, ali ističe da je rok do novembra “malo preforsiran” i da ga neće biti moguće ispoštovati.
“Mi ćemo do početka ovog posla pokušati još razgovarati o potrebnom vremenu za ovaj posao, ali i o točnoj količini podataka koje treba popisati”, rekao je Obradović.
On je pojasnio da postoji razlika između entitetskih geodetskih ustanova jer su područne kancelarije u RS direktno pod kontrolom Uprave, dok su u Federaciji jedinice pod nadležnosti lokalne uprave.
Gligorić pak kaže da se OHR još nije obratio Upravi u RS sa detaljima šta tačno treba popisati, ali da je računica od 40 miliona napravljena na osnovu formulara koji je OHR uputio u područne jedinice. On dalje pojašnjava da u obrascu ima osam stavki koje treba ručno popuniti, poslati fotokopije dokumenata za svaki podatak, ali i poslati i kopije za sve izmjene na svakoj od katastarskih pojedinačnih evidencija do 31. decembra 1991. godine.
Prema Gligoriću, rok od dvije godine biće moguće ispoštovati samo pod uslovom da Uprava povuče sve svoje radnike sa svih projekata koji se trenutno rade.
“Zbog angažovanja ljudi sada na ovom poslu, neminovno će trpjeti poslovi eksproprijacije za autoputeve, izgradnju hidrocentrala, rudnika i slični poslovi koji, nažalost, ne mogu da čekaju. Kako ćemo to uraditi, na ta pitanja mi još nemamo odgovor”, rekao je Gligorić.
Prema dopisu OHR-a, ono što Geodetska uprava RS mora uraditi je da ručno prelista svaki od 850.000 posjedovnih listova, da izdvoji oko pola miliona listova koji se odnose na bivše društveno vlasništvo, da popuni 500.000 obrazaca, da prelista svaki dosije i upiše podatke u obrasce, zatim fotokopira dokumentaciju iz koje su izvukli podatke za obrasce i da ih pošalje OHR-u.
“Ali to samo pod uslovom da je sređena dokumentacija, a poznato je da u mnogo slučajeva dokumentacija nije kompletna, što takođe treba provjeravati”, rekao je Gligorić.
On je rekao da će predložiti Vladi RS da u dogovoru sa OHR-om bude sačinjen ekspertski tim na nivou Vlade koji bi se bavio tim poslom.
“Mi još nismo imali kontakte sa OHR-om kako bismo razgovarali o svim ovim pitanjima. Recimo, ako bude donesena odluka o izuzimanju plaćanja taksi za izvode, ko će platiti troškove fotokopiranja, papira, ketridža i ostale troškove koje naplaćujemo kroz takse. Mislim da je OHR trebalo u ovo ozbiljnije da se upusti jer mi smo centralizovana uprava. Nije trebalo da se obraćaju područnim jedinicama, nego ovoj upravi sa instrukcijama kako postupiti u ovom slučaju”, naveo je on. Nezavisne novine