Potpisivanje sporazuma o gasovodu “Nabuko”

ANKARA, U Anakri bi danas trebalo da bude potpisan sporazum o izgradnji gasovoda “Nabuko”, kojim bi prirodni gas iz regiona Kaspijskog mora stizao u Evropu kako bi bila smanjena zavisnost Evropske unije od ruskog gasa.
Sporazum će potpisati tranzitne zemlje preko kojih bi, na putu do krajnjeg odredišta, skladišta u Baumgartenu, u Austriji, gasovod trebalo da prođe – Turska, Bugarska, Rumunija i Mađarska, kao i Austrija, odakle će gas biti dalje distribuiran korisnicima.
Interesovanje za projekat naglo je poraslo poslije obustave isporuka ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, u januaru ove godine, zbog rusko-ukrajinskog spora oko cijene gasa. Spor, zbog koga je jedan dio Evrope danima ostao bez gasa, najbolje je pokazao koliko je velika zavisnost EU od gasa iz Rusije, koja pomiruje čak četvrtinu potreba Unije za tim energentom.
Bugarski premijer Sergej Stanišev je u petak potvrdio učešće Bugarske u projektu, za koji je ocijenio da je “od nacionalnog značaja”.
Rumunski predsjednik vlade Emil Bok je, zakazujući za sinoć  sastanak kabineta na je trabalo biti odlučeno o potpisivanju, ocijenio da je to projekat “od izuzetnog značaja za Rumuiju i njenu energetsku bezbjednost”.
Turkmenistan, najveći proizvođač prirodnog gasa u Centralnoj Aziji, je juče najavio spremnost da obezbjedi gas za “Nabuko”.
Plan je da gasovod “upumpava” u Evropu 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje, čime bi se podmirilo oko pet odsto potreba za tim energentom.
Analitičari, međutim, navode da je još uvijek neizvesno da li će biti dovoljno gasa da se cjevovod napuni, budući da je, po njihovoj ocijeni, Azerbejdžan jedina zemlja koja će sigurno od samog početka biti u stanju da gas kroz “Nabuko” šalje u Evropu.
Mogući snabdjevači “Nabuka”, čija će izgradnja koštati 7,9 milijardi evra i treba da bude okončana 2014. godine, su Irak, Egipat, Iran, Azerbejdžan i Turkmenistan. Ukoliko gasa ne bude dovoljno, računa se i na Rusiju.
Kapacitet “Nabuka” će iznositi 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje, ali će gasovod u prvoj etapi početi da radi sa 8-10 milijardi kubika.
Učesnici projekta “Nabuko” su mađarska kompanija MOL, njemačka RWE, austrijska OMV, rumunska “Transgaz”, turska “Botas” i bugarska “Bulgargaz”, s udelima od po 16,67 odsto.
Konkurentski projekat Rusije, koja drugim gasovodom za Evropu želi da zaobiđe Ukrajinu, je “Južni tok”, koji će djelom proći i preko Srbije.
Izvršni direktor OMV-a Volfgang Rutenstorfer je u četvrtak, u intervjuu ruskom dnevniku “Komersant”, ocijenio da će Rusija, bez obzira na izgradnju “Nabuka”, zadržati svoj udio na evropskom tržištu gasa, ocjenivši da su gasovodi “Južni tok” i “Sjeverni tok” važni elementi infrastrukture za dopremanje gasa u EU.
“Mislim da je rizik da Rusija izgubi svoju poziciju u Evropi zbog tog projekta ravan nuli, jer će ti projekti imati različite izvore gasa i različite potrošače”, objasnio je on.