BEOGRAD, U Srbiju je, prema računici ekonomista, od 1. janaura 2001. godine do sada ušlo oko 72 milijarde dolara. Devize su nam stigle od stranih investicija, donacija, doznaka, privatizacije, kredita… Kako se ovaj novac raspoređivao, na šta se sve trošio, podatke bi trebalo da imaju nadležni. Mnogo vidljivih poteza nije povučeno. Ako se pogledaju podaci kojima raspolaže Narodna banka Srbije, najveći priliv deviza, od direktnih investicija i doznaka, ostvaren je prije četiri godine. Samo po ova dva osnova unijeto je u zemlju 6,38 milijardi evra.
U Srbiju je od stranih direktnih incvesticija, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, a oni datiraju od 2004. godine, ušlo 13,78 milijardi evra, za posljednjih šest godina. U istom periodu iz zemlje je izašlo malo više od dvije milijarde evra. Priliv iz inostranstva je bio 2006. godine kada je u zemlju ušlo 4,23 milijarde evra. Stranci su najmanje uložili prije šest godina, samo 791,67 miliona evra. U prva tri mjeseca, ove godine od stranih, direktnih ulaganja dobili smo 360,40 miliona evra. To su dokapitalizacija Komercijalne banke i priliv u “Ju-Es stil”.
Ako se pogleda priliv stranih direktnih ulaganja stranaca po zemljama, takođe, od 2004. godine do danas, vidi se da je iz 27 država Evropske unije, u Srbiju ušlo 7,84 milijardi evra. Najviše je pristiglo iz Austrije i to 2,15 milijardi evra, zatim iz Njemačke 1,44 milijardi evra, a najmanje iz Portugala 78 miliona evra. Stranci iz ostalih zemalja uložili su 3,25 milijardi evra – najviše iz Norveške 1,18 milijardi i Rusije 453,56 miliona, a najmanje iz Lihtenštajna 15,77 miliona evra.
Naši građani zaposleni u inostranstvu, prema podacima NBS, unijeli su u zemlju u posljednjih šest godina 12,9 milijardi evra. Najviše doznaka stiglo je prošle godine, kada su naši gastarbajteri donijeli 2,66 milijardi evra, ali se pretpostavlja da se najveći dio tog novca odnosi na vraćanje štednje koja je podignuta godinu dana ranije. Tokom 2006. godine, naši građani zaposleni u inostranstvu u Srbiju su unijeli 2,15 milijardi evra. Svi ovi podaci zasnovani su na pretpostavkama, jer najveći dio novca gastarbajteri donesu u kešu, ili pošalju preko prijatelja, rođaka, a ne preko banaka. U četiri mjeseca ove godine pristiglo nam je 658,4 miliona evra.
Najznačajniji priliv inostranih sredstava u devizne rezerve Narodne banke Srbije od početka 2004. do 31. maja 2010. godine ostvaren je po osnovu korišćenja kredita međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, Svjetske banke, Evropske investicione banke…) i donacija u ukupnom iznosu od tri milijarde evra. Pored toga, značajan izvor inostranih sredstava su i prilivi u devizne rezerve po osnovu privatizacije u iznosu od oko tri milijarde evra, od kojih je najveći iznos, od 1,5 milijardi evra, ostvaren u 2006. godini prodajom mobilnog operatera “Mobtel 063” norveškom “Telenoru”.
Dugovi
Spoljni dug Srbije dostigao je 23,3 milijarde evra, odnosno toliko su se država, firme i banke zadužile u inostranstvu. Od toga, banke i privatna preduzeća duguju 15,7 milijardi evra. Javni sektor je zadužen sa 7,6 milijardi evra, od toga država duguje sedam milijardi. Krajem 2000. godine spoljni dug je iznosio 11,65 milijardi evra. Sve ostale obaveze nastale su u posljednjih devet godina.
Kipar
Tokom 2006. godine, ulaganje Kiprana bilježi minus, za 447 miliona evra. Od 2004. do kraja prvog kvartala ove godine, taj minus je smanjen za oko 230 miliona evra. Ovaj minus može da znači dvije stvari ili da su za toliko investitori iz ove zemlje povukli novca ili smo mi “investirali” kod njih, odnosno iznijeli toliko deviza. Inače, tokom 2004. godine sa Kipra je u Srbiju uloženo 3,26 miliona evra, a godinu dana kasnije 51,52 miliona evra. Novosti
Komentariši