ATINA, Broj nezaposlenih u Grčkoj povećan je prošle godine za 230 000 pa je nezaposlenost zvanično dostigla 14,8 odsto, međutim, očekuje se da će do kraja godine broj nezaposlenih porasti na 17 do 18 procenata.
Zvanično, procjenjuje se da je stvarna nezaposlenost do 23 odsto. Od trenutno 800 000 nezaposlenih samo 280 000 ima pravo na pomoć. To je, između ostalog, u Atini dovelo do povećanja broja beskućnika za četvrtinu.
Od 960 000 grčkih firmi – 930 000 nema više od četvoro zaposlenih, a riječ je o malim preduzećima koja nisu konkurentna i koja rade ili pružaju usluge za tri i po miliona domaćinstava u Grčkoj.
Kada padnu prihodi tih domaćinstava, automatski se smanjuje potražnja za robom i uslugama tih malih firmi. Upravo se to i dogodilo – prošle godine zatvoreno je 60 000 tih mini-firmi, a procjenjuje se da će ih ove godine biti zatvoreno još najmanje toliko.
Grčka štedi i broj ljudi koji žive u krajnjem siromaštvu ubrzano raste. Hiljade građana hrane se u narodnim kuhinjama. Osim finansijskog, zemlji prijeti i socijalno bankrotstvo, piše “Špigl onlajn”.
Već nedjeljama hiljade ogorčenih Grka demonstrira pred parlamentom i sukobljava se sa policijom. Na ljude u tamnim uličicama centra Atine niko ne obraća pažnju. Sveštenici, pritom, imaju pune ruke posla – na oko 400 mjesta otvorili su narodne kuhinje.
Osim plavog mora, plaža, malo maslinovog ulja i fete sira Grčka ekonomski nema šta mnogo da ponudi. Motor društva je zato privatna potrošnja i od nje zavisi 70 odsto privrede, kaže se u najnovijem istraživanju Fondacije “Fridrih Ebert”.
Međutim, zbog krize, potrošnja je u prošlom kvartalu smanjena za 8,6 odsto, promet u trgovini na malo manji je za 12 odsto, 65 hiljada radnji je zatvoreno. Do 2015. godine, do kada će se u punoj meri osjetiti posljedice mjera štednje, standard zaposlenih i penzionera smanjiće se za 40 procenata u odnosu na 2008. godinu.
Stručnjaci upozaravaju na ozbiljnost krize u cijeloj EU.
“Kao menadžerka evrokrize njemačka kancelarka Angela Merkel do sada nije bila ubjedljiva. Šef Bundesbanke ne vidi jasnu strategiju vlade, evropski političari, kao na primjer holandski ministar finansija, zahtijevaju od kancelarke odlučnije poteze, a na kraju je i bivši kancelar Helmut Kol kritikovao Merkelovu.
Nedjeljnik “Štern” u onlajn izdanju piše o tome da sve veći broj ljudi, u strahu zbog evrokrize, kupuje zlato i dodaje da se i tu kriju opasnosti.
“Oni koji kupuju zlato moraju da razmisle koliko im je sigurnosti potrebno. Ulaganje u zlato je špekulativno, jer njegova cijena u svakom trenutku može da padne. Zato bi oni oprezniji investitori trebalo da razmisle koliko će novca uložiti u zlato”, kaže Gabrijela Šmic iz Centrale za zaštitu potrošača u Hamburgu.
Osim toga, ko ulaže u zlato mora da razmisli u kom će ga obliku kupovati – da li će kupiti zlatnike, poluge, ulagati u neki fond ili kupiti akcije nekog rudnika zlata.
U principu, pravilo glasi: što je manja količina, to je veća razlika između kupovne i prodajne cijene. Onaj ko kupuje zlatnike mora da računa da će ih platiti skuplje i zato cijena zlata i nakon kupovine mora dobro da poraste da bi se nabavka isplatila.
Komentariši