Samo banka može otkupiti dugove od banke

novcanikBEOGRAD, Savjetnik guvernera Narodne banke Srbije za ekonomska pitanja Petar Sekulić izjavio je, govoreći o građanima s kreditima koje brine da li će banke prodavati ta dugovanja, da je prodaja potraživanja od građana moguća samo ukoliko je kupac druga banka.

On je rekao da to proizlazi iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
– Deo strategije odnosi se na to da se analizira i sagleda mogućnost da se taj deo tržišta liberalizuje, što znači da se dozvoli i drugim akterima na tržištu da kupuju potraživanja od građana, ali to nikako nije nešto što će biti učinjeno po svaku cenu – istakao je Sekulić.

– Bez obzira na to da li banka proda potraživanje prema građanima koje ima, uslovi koje građanin ima kao korisnik tog kredita ne smeju nikako biti promenjeni i građani nikako ne mogu biti stavljeni u položaj nepovoljniji od onog u kojem su već.
Sekulić je objasnio da je onog trenutka kada je strategija počela da se radi situacija bila takva da se od svih nenaplativih kredita oko 50 odsto odnosi na privredu, dodatnih 20,2 procenata na privredna društva u stečaju, a samo 17 odsto na građane.
Iz tog razloga, najveći dio strategije primarno je fokusiran upravo na rješavanje problema privrednih klijenata. Međutim, naravno da se i posredno i neposredno strategija odnosi i imaće uticaja na građane – kazao je Sekulić.
Što se tiče neposrednog odnosa, to su u prvom redu potencijalna liberalizacija, prodaja potraživanja, analiza izvodljivosti, uvođenja koncepta ličnog stečaja, odnosno stečaj fizičkog lica.
Na pitanje da li će ličnog bankrota, odnosno stečaja građana, kakav već postoji u nekim zemljama u okruženju, biti i u Srbiji, Sekulić je odgovorio da to nije neophodno i da će se to pitanje detaljno sagledavati. Dnevnik

Comments

Jedan komentar na na “Samo banka može otkupiti dugove od banke”

  1. Часлав Кузмановић Avatar
    Часлав Кузмановић

    За .сада је тако као што пише у чланку. Стратегија се не би бавила дужницима – физичким лицима тј. грађанима тек онако академске форме ради већ да би их власт касније стрпала у исти кош са привредним друштвима. По критеријумима ММФ банкарска криза се препознаје ако је дуговање становништва веће од 10% а у Србији је вече од 11%. То тако не може остати. Милом или силом.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts