Slovenija “raste”, Hrvatska i dalje u recesiji

ljubljanaLJUBLJANA/ZAGREB, Slovenija, koja je bila teško pogođena bankarskom krizom, ima visoke stope rasta ekonomije, dok je Hrvatska tek na početku dugog puta oporavka – navodi “Fajnenšel tajms”.

Slovenačka ekonomija “porasla” je prošle godine za 2,6 odsto, dok je hrvatska “pala” za 0,4 odsto.

Mada se zbog bankarske krize očekivalo da će Slovenija završiti kao Kipar, ona je iznenadila analitičare i ostvarila dvostruko veći rast od prosjeka EU, zahvaljujući oživljavanju izvoza, koji je prošle godine povećan za 8,4 odsto.

Izvoz je “porastao” zahvaljujući oporavku potražnje u evrozoni, a doprinos je došao i od infrastrukturnih projekata finansiranih iz EU, te rasta državne potrošnje za 1,2 odsto, nakon četiri godine štednje.

Slovenački rast izvoza sada polako usporava, a smanjuje se i količina novca koji dobija iz EU.

Kako navode ekonomski analitičari u prognozi za ovu i sljedeću godinu, Slovenija je “uhvatila” određeni tempo rasta, dok je hrvatska ekonomija još uvijek vrlo slaba.

Ono što muči sve zemlje jugoistočne Evrope, pa tako i Sloveniju, jest slaba lična potrošnja.

“Interkapital” očekuje rast slovenačke ekonomije od dva odsto u 2015. godini, uz deflaciju i nezaposlenost od oko deset odsto, što je na nivou prošle godine.

U 2016. godini rast privrede bi, prema prognozama, trebalo da iznosi 2,5 odsto.

I hrvatska privreda trebala bi ove godine da ima korist od rasta izvoza i novca iz fondova EU.

Hrvatska je u recesiji već šest godina. Rast u posljednjem kvartalu prošle godine rezultat je porasta izvoza od 5,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Zabilježeno je i usporavanje pada lične potrošnje te blagi rast maloprodaje.

“Interkapital” očekuje porast hrvatskog BDP-a od 0,4 odsto u ovoj godini, prije svega zbog boljeg povlačenja sredstava iz EU fondova, koja bi trebala dostići milijardu evra.

Pročitaj više:  Evropski ulagači oprezni nakon trodnevnog rasta cijena akcija

Problem Hrvatske jeste nizak nivo stranih ulaganja i visoka nezaposlenost.

S obzirom da je Hrvatska u izbornoj godini, budžetski deficit mogao bi iznositi pet odsto BDP-a, što će stvoriti napetosti u odnosima sa EU – smatraju stručnjaci. Srna

Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts