Srbija: Četvrtina preduzeća pred stečajem

stecajBEOGRAD, Poslje niza godina neprofitabilnosti, privreda Srbije prešla je u pozitivnu zonu poslovanja. Prema podacima Agencije za privredne registar Srbije, 2015. godinu preduzeća su završila u plusu od 143 milijarde dinara, za razliku od prethodne godine kada je ostvaren gubitak od 132 milijarde dinara.

 

Broj zaposlenih tokom 2015. godine povećan je za 21.360 ljudi. Ipak, kada se zaviri u bilanse ovih kompanija, slika i nije tako ružičasta kao što se na prvi pogled čini.

Prema rečima Ružice Stamenković, registratora u registru finansijskih izvještaja, problemi visoke zaduženosti privrede nisu prevaziđeni ni u 2015. godini.

.

– Kumulirani gubici su se prilično odomaćili u srpskoj privredi. Taj negativni resurs se ponavlja iz godine u godinu i topi kapital srpskih privrednih društava – upozorava Stamenkovićeva.

Čak četvrtina kompanija ima neto gubitak iznad visine kapitala, što znači da je 25 odsto srpske privrede praktično pred stečajem.

Gubitak iznad visine kapitala cijele srpske privrede na kraju 2015. godine iznosio je 1.543 milijarde dinara, dok je kumulirani gubitak dostigao čak 3.476 milijardi dinara.

Tokom 2015. godine 12.370 firmi bilo je u blokadi dužoj od 90 dana. Porastao je i stepen ukupne zaduženosti preduzeća sa 1,8 na 1,84. To praktično znači da kompanije na jedan dinar sopstvenog kapitala koristile 1,84 dinara pozajmljenih sredstava.

Ono što je dobro jeste da su ukupni poslovni prihodi porasli 3,3 odsto, a 54.475 privrednih subjekata poslovalo je sa dobitkom. Njihova ukupna dobit je iznosila 467 milijardi dinara, što je 14,6 odsto više u odnosu na 2014. godinu. Pri tome je 1.385 preduzeća prešlo iz negativne u pozitivnu zonu poslovanja.

Bolji pozitivan rezultat privrede je, kako je istakla Stamenkovićeva, rezultat boljeg poslovnog ambijenta.

Pročitaj više:  “Luj Viton” zapošljava 1.500 ljudi

Bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve što građani i privreda stvore za godinu dana, lani je blago povećan za 0,7 odsto. Industrijska proizvodnja je porasla za 8,2, a izvoz za 7,8 odsto. Inflacija je bila na stabilnom nivou (1,5 odsto), a dinar je u odnosu na evro oslabio svega 0,6 procentnih poena.

Na pitanje da li je ova profitabilnost održiva, Stamenkovićeva odgovara da očekuje poboljšanje poslovnih rezultata u 2016. godini s obzirom na to da se očekuje i veći rast BDP-a.

Sa druge strane, 27.521 firma je ostvarila gubitak, koji ukupno iznosi 323 milijarde dinara. Govoreći o pojedinačnim sektorima, ona je navela da su iz sfere negativnog u pozitivno prešli trgovina, prerađivačka industrija, saobraćaj i skladištenje.

Kada je o trgovini riječ, Stamenkovićeva je kao negativnu pojavu istakla to što trgovinski lanci prevaljuju finansiranje na dobavljače tako što na njih prevaljuju svoje obaveze.

Umesto da svoje poslovanje finansiraju iz kredita, oni jednostavno ne plate dobavljače i na taj način ugrožavaju zdrava preduzeća, koja su onda prinuđena da u novi proizvodi ciklus uđu uz pomoć kredita. Takvi „alternativni izvori finansiranja” nisu održivi na dugi rok – upozorava Stamenkovićeva.

Ohrabrujuće je da su privredna društva koja posluju po tržišnim uslovima tokom 2015. godine drastično popravila svoj rezultat. Tako je dobit na kraju 2014. godine u ovim kompanijama iznosila 14 milijardi dinara, da bi na kraju prošle godine dostigla čak 198 milijardi dinara.

Analiza je, kako je objasnila Stamenkovićeva, zasnovana na 92.842 finansijska izvještaja koja su privredna društva do kraja februara dostavila za statističke potrebe države.

Uobičajena je praksa da oko 30.000 kompanija uopšte ne preda finansijske izveštaje. To ne znači da rezultati o poslovanju nisu relevantni, jer je praksa pokazala da njih oko 1.500 ima promet veći od 500.000 dinara. Do donošenja novog zakona, zaključno sa 2013. godinom, tužilaštvu smo podnosili prijave za privredni prestup, ali su oni uzimali u obzir samo one koji imaju promet preko 500.000 dinara, jer su ostali imali malu društvenu štetnost. Sada je stav tužilaštva promenjen i mi smo u fazi podnošenja 30.000 prijava za one koji nisu dostavili izveštaje za 2014. godinu. Do kraja 2016. godine počećemo i sa podnošenjem prijava za one koji nisu podneli izveštaje za 2015. godinu – istakla je Stamenkovićeva. Politika

Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts