BEOGRAD, Srbija se sve više zadužuje, a na čak 2,7 milijardi od odobrenih 5,36 milijardi evra investicionih zajmova uhvatila se paučina.
Prema posljednjim raspoloživim podacima NBS, u periodu od decembra 2000. godine do kraja avgusta 2011. godine, Srbiji je odobreno oko 5,36 milijardi evra u okviru novih projektnih zajmova.
Od čega je iskorišćeno oko 2,617 milijardi evra. Objašnjenje za ove porazne podatke – nema projekata.
“Sredstva ovih zajmova korišćena su za različite infrastrukturne projekte, kojima se finansira izgradnja i rehabilitacija puteva, željeznice, energetskog sektora, lokalne samouprave, kao i za projekte za razvoj finansijskog sektora, sektora malih i srednjih preduzeća, sektora zdravstva, školstva i zapošljavanja”, kažu u NBS.
U NBS navode da su većinu ovih zajmova odobrile međunarodne finansijske organizacije, inostrane vlade (Italija, Francuska, Poljska, Kina, Njemačka, Kanada) i njihove razvojne banke.
Svi projektni zajmovi, u zavisnosti od obima investicije, a prema odredbama zaključenih međunarodnih ugovora, imaju određene rokove za realizaciju projekata koji se finansiraju sredstvima zajma.
“Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je Srbiji oko dvije milijarde evra, od čega je više od polovine otišlo za infrastrukturu i javni sektor, a ostatak u privatni sektor”, kaže Miljan Ždrale iz EBRD i dodaje da su “mnogo bolja iskustva sa ulaganjem u privatni sektor, jer tu je apsorpcija sredstava mnogo brža. Mislim da se javni projekti slabije koriste”.
On objašnjava da “prođe dosta vremena od sklapanja ugovora do implementacije, što je rezultat nespremnosti projekata. To dovodi do situacije u kojoj se prijevremeno potpišu neki ugovori. Oni definitivno koštaju državu, jer postoji provizija za rezervisanje sredstava ako se ne koriste”.
“Drugi problem je što postoji višeslojni menadžment u državnim firmama ili institucijama. Pritom, i kada se završi potpisivanje ugovora, nema dovoljno školovanih ljudi koji bi sprovodili projekte. Nemate ih dovoljno ili ih nemate svugdje”, kaže Ždrale.
Prošlo je skoro dvije godine od načelnog dogovora o ruskoj milijardi dolara kredita. Do sada je povučeno samo 200 miliona, i to za podršku budžetu. Četiri petine kredita, namijenjene ulaganjima u infrastrukturu, tek će početi da se koriste…
“Nevezano za tu potencijalnu kreditnu liniju, mi imamo problem nedostatka projekata. Imamo veliki broj kvalitetnih projekata, ali ako je riječ, primjera radi, o projektu pruge, morate da imate potpunu dokumentaciju. Niko neće da finansira ideje. Od kredita se nije odustalo, nadležne službe rade na projektima”, ističe Nebojša Ćirić, ministar ekonomije.
Novac kasni zbog neažurnosti
Često se dešava da se javnost pita zašto kasni određena tranša davno dogovorenog kredita, podsjeća Miljan Ždrale iz EBRD. “Zahtijevi za povlačenje sredstava dolaze nepotpuni ili zakasne. To su detalji koje javnost ne vidi, ali pita zašto kasne”, otkriva Ždrale.
Kašnjenje od izbora Vlade 2008. godine
Pavle Petrović, predsjednik Fiskalnog savjeta, kaže da je “loša vijest da se međunarodni krediti za infrastrukturne projekte ne koriste, jer su presudni za kratkoročnu privrednu aktivnost, zapošljavanje ljudi i rast. To se dešava tokom cijelog perioda ove Vlade od 2008. godine”. Novosti
Komentariši