VAŠINGTON, Srpska ekonomija ostaje suočena sa znatnim izazovima, uprkos povoljnim trendovima zaključio je Međunarodni monetarni fond poslije razgovora sa vlastima Srbije.
Nezaposlenost je i dalje visoka i nastavlja da raste, dok su proizvodnja i investicije i dalje slabi što, kako je ocijenio MMF, nije dovoljno za osjetnije povećanje životnog standarda.
Nedavni događaji pokazuju da Srbija neće moći da se vrati pretkriznom modelu rasta, zasnovanom na visokoj potrošnji, niskim domaćim uštedama i slabom izvozu. Glavni izazov predstavlja preduzimanje strukturalnih reformi, orijenisanih na izvoz, predočio je MMF na svom Internet sajtu.
Javni sektor treba da smanji svoje visoke zahtjeve za sredstvima iz budžeta i da predvodi u realizaciji neophodne ekonomske transformacije.
Stoga budžet za 2010. treba da bude čvrsto u skladu sa ciljem deficita od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), stavljajući akcenat na ograničenje potrošnje.
To bi trebalo da oslobodi prostor za javne investicije od ključnog značaja, pri čemu bi socijalni izdaci bili zaštićeni, ukazao je MMF i dodao da će dalji koraci za uobličavanje te strategije biti precizirani u razgovorima tokom sledeće revizije.
Zvaničnici MMF su takođe razgovarali o mogućnostima za dalje monetarno labavljenje i razmotrili mogućnosti za smanjenje visoke “evroizacije” Srbije.
Misija MMF, sa Albertom Jegerom na čelu, održala je razgovore sa vlastima Srbije od 9. do 23. februara u okviru treće revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom od 2,9 milijardi evra, koji su obe strane ocijenile kao najuspješnije do sada.
Jeger je po okončanju tih razgovora izjavio da su misija MMF i vlasti Srbije postigli sporazum koji još treba da odobri bord direktora te institucije. On je rekao da očekuje da bi bord MMF mogao razmotriti zahtjev za odobravanje tog sporazuma krajem marta.
Odobravanje sporazuma bi omogućilo Srbiji da u aprilu povuče treću tranšu od 350 miliona evra, radi podrške deviznim rezervama Srbije.
Jeger je ocijenio da Srbija dobro napreduje u ostvarivanju svoje reforme – svi ključni kvantitativni ciljevi su ostvareni, uključujući cilj fiskalnog deficita koji je u 2009. iznosio četiri i po odsto BDP.
Progres je takođe učinjen u strukturalnim oblastima, kao što su reforma penzionog sistema i donošenju zakona o fiskalnoj odgovornosti. Jeger je ukazao da je ohrabrujuće to što ekonomija Srbije počinje da se oporavlja, uz pomoć stabilizacije globalne ekonomije i jake privrženosti stranih banaka Srbiji. Tanjug
Komentariši