BEOGRAD, OÄekuje se da narednih dana ĆĄvajcarski franak poÄne da slabi. U srijedu je, naime, Ć vajcarska centralna banka poÄela u promet da ubacuje nove koliÄine franaka kako bi smanjila ogromnu precjenjenost svoje valute u odnosu na dolar i evro. Pad vrijednosti franka jedini je spas i za oko 30.000 srpskih duĆŸnika koji bankama sada plaÄaju i duplo veÄe rate za stambene kredite. Vlada i Narodna banka Srbije ne pripremaju, kako saznajemo, nikakve nove mjere za olakĆĄanje otplate duga graÄana. Tako je ostalo na bankama da, svaka za sebe, ponude neko rjeĆĄenje za svoje klijente. To Äe, ipak, bez pomoÄi drĆŸave, smatraju struÄnjaci, teĆĄko iÄi.
Franak se, po vrijednosti, izjednaÄio sa evrom ĆĄto je ranije bilo gotovo nezamislivo. DoduĆĄe, na kursnim listama evro je neznatno âskupljiâ i vrijedio je 104,19 dinara, naspram 100,14 dinara koliko je vrijedio âĆĄvajcaracâ. Sagovornici âNovostiâ, koji veÄ tri, Äetiri godine otplaÄuju stambene kredite vezane za âĆĄvajcarceâ su, doslovce, oÄajni. Jer, iako su do sada plaÄajuÄi rate smanjili glavnicu u âĆĄvajcarcimaâ, kada im se ostatak duga, dakle bez kamate, pretvori u evro, oboje duguju 50 odsto viĆĄe.
– Kupila sam, u maju 2007. stan od 36.000 evra. Platila sam 10 odsto uÄeĆĄÄa, i od banke sam uzela kredit u ĆĄvajcarskim francima, koji je tada preraÄunat u evro, vrijedio 32.400 evra. U meÄuvremenu sam otplatila rate u vrijednosti od oko 1,7 miliona dinara, ĆĄto bi po trenutnom kursu bilo oko 16.000 evra. A sada na ime glavnice, dugujem Äak 46.908 evra. Dakle, viĆĄe nego ĆĄto sam od banke i pozajmila – ogorÄena je BeograÄanka Ivona S., koja u stanu od 34 kvadrata ĆŸivi sa dvoje djece. – SreÄom, u junu sam iskoristila moguÄnost da u naredne dvije godine plaÄam samo mjeseÄnu kamatu, koja sada iznosi Äak 20.900 dinara. A cijela rata u prvoj godini otplate nije mi bila veÄa od 17.000 dinara, sada me samo kamata koĆĄta viĆĄe. Da plaÄam cijelu ratu, ona bi iznosila Äak 36.518 dinara, dakle duplo viĆĄe nego kada sam uzela kredit.
Ivona S. Äe svoj problem rijeĆĄiti prodajom stana. ZahvaljujuÄi tome ĆĄto je dio terase pretvorila u sobu, dobila je 12 kvadrata viĆĄe i moĆŸe da izvuÄe uloĆŸene pare. Njen sugraÄanin, MiloĆĄ P. nije bio te sreÄe.
– Za tri i po godine smanjio sam glavnicu svog duga sa 69.000 na 63.000 ĆĄvajcarskih franaka. Ali, u momentu uzimanja kredita, to je vrijedilo 41.600 evra, a sada vrijedi 63.000 evra. Ako i prodam ovaj stan od 50 kvadrata, nedostajaÄe mi, u najboljem sluÄaju, joĆĄ 10.000 evra da âzatvorimâ kredit. Jedini izlaz vidim u tome da âĆĄvajcaracâ padne, poĆĄto za prelazak na evro treba mojoj banci da platim velike pare i uz to uzmem kredit sa joĆĄ viĆĄom kamatom – objaĆĄnjava MiloĆĄ P.
Isti scenario
U teĆĄkoj situaciji su i graÄani u Republici Srpskoj, koji su svoje kredite vezali za ĆĄvajcarski franak.
– Postoje odreÄeni problemi graÄana koji su kreditno zaduĆŸenje vezali za ĆĄvajcarski franak – upozorio je prilikom posljednjeg âbrifingaâ sa novinarima, predsjednik RS Milorad Dodik.
On je naglasio da ugovori, koje su zakljuÄivale banke, nisu u suprotnosti sa Zakonom o deviznom poslovanju, ali i da rast âĆĄvajcarcaâ nije realan.
– Predstavnici naĆĄih institucija razgovaraÄe sa bankama o moguÄnosti prevremene otplate kredita ili njihovo prolongiranje na duĆŸe vrijeme. Sada institucije RS nemaju sredstava sa subvencionisanje takve vrste kredita – zakljuÄio je Dodik.
UtoÄiĆĄte
Vrijednost ĆĄvajcarskog franka, kao i japanskog jena, raste, jer im raste i status sigurnih utoÄiĆĄta za ulaganja s obzirom na nevolje kroz koje prolaze: dolar – zbog neizvjesnih izgleda ameriÄke privrede, i evro – zbog evropske duĆŸniÄke krize. Novosti
KomentariĆĄi