BEOGRAD, Svaka peta tegla meda u Srbiji nije ispravna, a neki proizvođači, radi povećanja proizvodnje, pčele su hranili šećerom, dodavali su medu kukuruzni sirup i druge sastojke i takav proizvod prodavali kao med, pokazuju podaci Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Predsjednik Saveza Rodoljub Živadinović kaže da je pravi, kvalitetan med, često kristalizovan, a laici bi rekli ušećeren.
“Pravi falsifikati ne mogu nikada da se kristališu, jer oni se ne prave da se kristališu, oni se prave da bi mogli da stoje u rafovima polica, na pijacama”, pojasnio je Živadinović.
On je dodao da kupci u Srbiji, na žalost, za razliku od kupaca u drugim zemljama, ne vole kristalisani med.
Direktor Nacionalne organizacije potrošača Srbije Slobodan Eremić kaže da falsifikata ima na svim tržištima, pa i na mnogo zahtjevnijim i kontrolisanijim nego što je tržište Srbije.
Veterinarska inspekcija cijele godine provodi redovne kontrole, a vanredne kontrole obavljaju se uoči sajmova meda. Prema njihovim podacima, od stotinu tegli do sada je samo u jednoj otkrivan neispravan med.
Sanja Čelebićanin iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede Srbije kaže da je tada iz prometa povučeno 490 kilograma meda zbog neodgovarajuće deklaracije. Veterinarska inspekcija takav med šalje na laboratorijsku analizu jer samo u laboratoriji može da se utvrdi da li je riječ o medu koji je falsifikat.
Pravi med nemoguće je prepoznati dok se ne urade sve propisane laboratorijske analize. Kao neka vrsta putokaza može da posluži cijena, jer se na tržištu pojavljuje med koji košta 215 dinara, što je niže od otkupne cijene po kilogramu.
U Srbiji se godišnje proizvede dva do tri puta više meda nego što se potroši. Viškovi se izvoze, ali se prije toga rade detaljne analize koje potvrđuju kvalitet meda, prenosi RTS.
Komentariši