Svjetska finansijsko-ekonomska kriza nije direktno uticala na banke u RS

BANJALUKA,Direktor Agencije za bankarstvo RS Slavica Injac istakla je da svjetska finansijsko-ekonomska kriza nije direktno uticala na banke u RS, jer one nisu učestvovale u trgovini finansijskih derivata proisteklih iz hipotekarnih kredita.
 
– Indirektno, kriza je prouzrokovala rast kamata na svjetskom tržištu, što će uticati i na rast kamata na našem. Naš bankarski sistem je stabilan i Agencija podupire štednju u našim bankama. Sve naše banke imaju i osigurane depozite kod Agencije za osiguranje depozita BIH – kaže Injac.
Naglasila je da ne očekuje da će rast kamata biti veći od jednog procenta, jer će banke koristiti unutrašnje rezerve da bi zadržale svoje klijente.
– Stečaj banke je zakonska kategorija, pa je stoga i moguć, ali prije stečaja postoji niz aktivnosti koje provodi Agencija. Radi se o raznim korektivnim mjerama u banci kojima je osnovni cilj zaštita depozita u bankama – pojašnjava Injac.
Direktor Hipo Alpe Adria banke Banja Luka Srećko Bogunović kaže da se negativni efekti, koji su pogodili neke svjetske banke, ne mogu odraziti kod nas.
– Sve banke u RS i BiH posluju kao domaći subjekti, u sasvim drugačijem okruženju od finansijskih kuća koje ovih dana doživljavaju teške trenutke ili potpune kolapse na tržištima SAD i EU. Novac klijenata Hipo banke potpuno je bezbjedan – tvrdi Bogunović.
Dodaje da su propisi koji regulišu rad finansijskih institucija u RS i BiH strogi i da služe kao zaštita od rizika na tržištu. Ističe da njemačka hipotekarna banka “Hypo Real Estate”, koja je suočena sa finansijskim problemima, nema nikakve veze sa Hipo Grup Alpe Adria i Hipo bankom Banja Luka.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci Rajko Tomaš, na pitanje smiju li se građani upuštati u štednju i oročavanje novca, kaže da svako snosi rizik vlastitih odluka.
– Teško je predvidjeti šta će se dešavati, naročito u dugim rokovima oročavanja. Osim toga, Banjalučka berza je u teškom stanju i sigurno je da će se globalni tokovi odraziti na finansijsko tržište – kaže Tomaš.
Kada se desi nestašica novca, pojašnjava Tomaš, jedini regulacioni mehanizam koji primjenjuje Centralna banka je stopa obaveznih rezervi.
Hrvatska
U Hrvatskoj su građani sve zabrinutiji radi bankarske krize u Evropi, jer su najveće hrvatske banke u stranom vlasništvu. Tim više jer je objavljeno da je italijanska vlada odobrila 6,6 milijardi evra “Unikredit” banci, drugoj najvećoj banci u Italiji, koja je i vlasnik Zagrebačke banke.
Hrvatska vlada donijela je odluku da će garantovati za štedne uloge do 25.000 evra u slučaju propasti neke od tih banaka.Glas Srpske