BANJALUKA, U BiH se u ovoj godini očekuje rast industrijske proizvodnje od pet odsto, a u narednoj i 2019. godini taj rast bi trebalo da bude veći od pet odsto, podaci su Direkcije za ekonomsko planiranje BiH. Tokom ove godine predviđa se rast svjetske ekonomije od 3,4 odsto, dok je njen projektovani rast u zemljama evrozone 1,4 odsto.
Ova dešavanja u međunarodnom ekonomskom okruženju trebalo bi da imaju pozitivan uticaj na ekonomske prilike u regionu i na ekonomsku aktivnost u BiH, navodi se u Programu ekonomskih reformi.
To se posebno odnosi na industrijsku proizvodnju u BiH, a najviše na prerađivačku industriju i njene izvozno orjentisane grane, koje gotovo u potpunosti zavise od kretanja inostrane tražnje.
Tako se u ovoj godini očekuje pozitivan trend rasta proizvodnje u prerađivačkoj industriji u BiH koji bi trebalo da bude praćen postepenim povećanjem broja zaposlenih.
Očekuje se da bi izvozno orjentisane grane, poput proizvodnje namještaja, hemijske industrije, rezervnih dijelova za automobile uz nešto niži doprinos metalne industrije i sve značajniji doprinos prehrambene industrije, trebalo da budu ključni oslonac povećanja proizvodnje.
Osim izvozne tražnje, očekuje se da bi značajan doprinos jačanju prerađivačke industrije trebalo da daju i konkretne mjere i zakonska rješenja, a koje su nadležene institucije u BiH već preduzele s ciljem unapređenja poslovnog okruženja.
Dosljedno i pravovremeno sprovođenje Reformske agende trebalo bi da omogući poboljšanje u poslovanju kompanija iz BiH, što bi trebalo da rezultuje povećanjem investicija i obima proizvodnje u okviru prerađivačke industrije.
Osim prerađivačke industrije, tokom ove godine očekuje se i značajniji doprinos energetskog sektora koji čini trećinu ukupne industrijske proizvodnje u BiH.
U periodu 2018-2019. godina, osim nastavka pozitivnih eksternih dinamika, očekuje se i sve uticajniji značaj internih dinamika kroz strukturalne reforme koje bi trebalo da budu u funkciji jačanja ukupne industrijske proizvodnje u BiH.
Pozitivna dešavanja u neposrednom okruženju, uz pravovremenu i dosljednu implementaciju strukturalnih reformi, trebalo bi da rezultuju povećanjem iskorištenosti industrijskih kapaciteta u BiH koje se ogleda kroz povećan obim proizvodnje i veći nivo investicija.
Planirana investiciona ulaganja u infrastrukturu i energetiku trebalo bi znatno da doprinesu jačanju građevinskog sektora i onih grana prerađivačke industrije koje su usko vezane uz građevinarstvo.
Očekuje da energetski sektor, koji je u prethodnom periodu bio jedan od nosilaca industrijske proizvodnje, nastavi pozitivan trend rasta. Srna
Komentariši