BEOGRAD, Preduzetnik iz Ljubovije Milomir Bučalina izvozi cjepanice za ogrjev u Italiju i Švajcarsku, prošle godine tamo prodao 2.100 paleta.
Milomir Bučalina, preduzetnik iz Ljubovije, zaradio je prošle godine na izvozu cjepanica za ogrjev 150.000 evra! Ogrjevno drvo preko njegove firme „Inter-peni” zasad ide u Italiju i Švajcarsku, a dovitljivi Bučalina planira da ove godine proširi proizvodne kapacitete i svoju zaradu uveća.
Izvoz tehničkog drveta u Italiju bio je ranijih godina važna stavka Srbije u ostvarivanju deviznog priliva.
– Trideset godina sam radio u drvnoprerađivačkoj industriji i kada sam otvorio privatnu firmu logično je bilo da nastavim time da se bavim. Kako finansijske mogućnosti nisu dozvoljavale neka značajnija investiranja, morao sam da tražim jeftiniju proizvodnju. Iznajmio sam prostor i sa nekoliko radnika počeo da sečem, cepam i pakujem ogrevno drvo – priča o svom neobičnom poslu Milomir Bučalina (52).
Ideja je bila odlična jer na Zapadu vlada velika potražnja za ogrjevnim drvetom. Tako je njegova mala firma prošle godine uspjela da na tržište Italije i Švajcarske izveze kompletnu proizvodnju u vrijednosti od preko 150.000 evra. Bučalina sada ima namjeru da proizvodnju uveća i modernizuje. Ogrevno drvo kupuje od javnih preduzeća i privatnika i dovozi na plac. Onda se drvo siječe na određene dužine, u zavisnosti od toga da li je za šporet, kamin ili kotao, cijepa se i pakuje u palete koje je Bučalina sam osmislio. Tako upakovano se tovari u kamione i vozi, zasad, u Švajcarsku i Italiju. Za 10 mjeseci prošle godine izvezeno je 2.100 paleta, to jest 4.200 metara drveta.
– Nije lako, zasad sve radimo ručno, pod vedrim nebom. Kancelarija mi je u kući, radno odelo u automobilu. To je cena ovakve proizvodnje, njenih početaka. Namera mi je da proizvodnju proširim, što više automatizujem kupovinom mašina, imam još mnogo ideja, i sve su vezane za izvoz – otkriva namjere ambiciozni vlasnik. Ali, dodaje da to neće biti lako, prije svega zbog poslovnog okruženja.
– Uslovi privređivanja kod nas, pogotovo za mala preduzeća, izuzetno su teški. Sirovinu kupujemo od javnih preduzeća, a tu čovek nikad nije siguran u cenu. Prošle godine su usred sezone podigli cenu ogrevnom drvetu za 10 odsto, što je znatno smanjilo naš poslovni uspeh. U svetu ne poznaju ovakav način rada, ugovori su precizni, moraju da se poštuju, a konkurencija je velika. Trenutno smo napolju najskuplji sa cenom sirovine i postoji opasnost da iz posla ispadnemo. To važi i za briket, pelet, ćumur – kaže Bučalina. Press
Komentariši