Zarađuju na poljoprivredi

BEOGRAD, Od međunarodnih donatora prošle godine sredstva za svoje projekte u poljoprivredi, zatražilo je 104 udruženja, asocijacija, savjetodavnih i drugih organizacija u Srbiji. Za njihove programe utrošeno je čak 1,8 miliona evra, ali je znatno veći problem što su mnogobrojna nevladina udruženja uspjela da dobiju i do 70.000 evra skoro bukvalno nizašta.
Srpski seljak proteklih godina svom snagom pokušava da održi svoje gazdinstvo, ali za mnogobrojne nevladine organizacije, poljoprivreda je očigledno veoma unosan posao. Prošle godine projekti u raznim oblastima poljoprivrede su „vrijedili“ 4,5 miliona evra. Toliko su, naime, zatražile nevladine organizacije, a međunarodni donatori su dali nešto više od trećine.
– Znate li koliko seljak u Srbiji mora da radi da bi zaradio 70.000 evra – priča Milovan M, poljoprivrednik iz niškog regiona. – Dovoljno je da izmisle neki program i da za njega zatraže pare. A, kada nam treba pomoć pri nabavci i za plasman naše robe, nigdje ih nema. Mi, seljaci, skupljamo mrvice, a oni imaju hljeba preko pogače.
Rekordan iznos od 140.000 evra prošle godine dobila je Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine. Njihov projekat „Jačanje strukturnog povezivanja udruženja poljoprivrednika za područje centralne Srbije i stvaranje asocijacije poljoprivrednika Srbije“ dobio je 70.000 evra. Toliko novca dobio je još jedan njihov, veoma sličan program – „Jačanje strukturnog povezivanja udruženja poljoprivrednika za područje AP Vojvodine i stvaranje asocijacije poljoprivrednika Srbije“. Ova asocijacija je za ova dva projekta dobila upravo onoliko koliko je od donatora i zatražila.
Na spisku nevladinih organizacija je i Agencija za marketing „Agrolink“. Oni su ponudili video-priručnik za stočare, odnosno danski model razvoja udruženja. Tražili su 66.090 evra za ovaj program, a dobili upola manje – 30.000 evra. Udruženje seljaka opštine Subotica iz Bajmoka, konkurisalo je sa projektom STAR – održivo stočarstvo osnov regionalnog razvoja. Prema njihovoj računici, ovaj program košta 61.780 evra. Na račun ovog udruženja leglo je 30.000 evra.
I u oblasti medija u poljoprivredi nije bilo skromnosti. „Balkan“ d.o.o. iz Novog Sada zatražio je 30.000 za „informacije o tržištu, kao uslovu za dobru poslovnu odluku“, a dobili su pet hiljada manje. Toliko su donatori dali i za Informacioni sistem za poljoprivrednike „Moje farma“. Bez posebnog objašnjenja „Agromedija“ je za program STAR zatražila 40.000 evra, ali donatori su ocijenili da zaslužuje 25.000 evra.
Paprena promocija
U društvu sa ograničenom odgovornošću „Sedev“ iz Beograda lani su smatrali da troškovi projekta „Kvalitet u promociji imidža regiona – žigom kvaliteta ka razvoju prepoznatljive regionalne reputacije poljoprivrednih proizvoda“ dostižu 50.000 evra. Donatori su međutim, procijenili da njihov projekat vrijedi 30.000 evra.
Udruženje poljoprivrednika proizvođača iz Đurđeva je konkurisalo sa programom „Optimizacije ratarske proizvodnje malih i srednjih gazdinstava“ i dostavilo račun od 56.000 evra. Dobili su 45.000 evra.
Od Futoga do Londona
Na prošlogodišnjem konkursu, međunarodni donatori su odbili projekte 53 organizacije. Među njima je i „Agro ekologija“ iz Bačkog Petrovca. Ova organizacija je zatražila 15.000 evra za projekat „Od Futoga do Minhena i Londona“. Novosti