BEOGRAD, Prijedlog zakona o Razvojnoj banci ima dobre strane, ali i propuste kao što je ostavljanje prostora za politički uticaj na poslovanje, kažu ekonomisti u Srbiji.
Ne postoji sumnja da Razvojna banka treba da postoji, ali nije dobro da se nazire ostavljena mogućnost za politički uticaj na poslovanje, jer je predviđeno da pet, od sedam članova nadzornog odbora budu ministri, rekao je saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vučković.
Na predstavljanju novog broja biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), on je rekao da je dobro to što je odabrano da Razvojna banka funkcioniše na principu indirektnog finasiranja, ali da treba biti svjestan da i taj sistem ima mane.
“To je nešto što liči na subvencionisane kredite koje smo do sada imali i u slučaju kada se posljednja riječ o kreditranju ostavlja poslovnim bankama”, rekao je Vučković, koji je član Fiskalnog savjeta.
On je ocijenio da je “zanimljivo” to što je ipak ostavljena mogućnost da država, kako kažu predlagači zakona, “izuzetno direktno finansira određene projekte i određena preduzeća”.
“Nije dobro što se ne vidi koji će kriterijumi tu biti korišćeni, a ako ovo ukrstimo sa mogućnošću da politika ima izražen uticaj, jasno je da možemo dobiti neke povlašćene dužnike”, rekao je Vučković.
On je istakao da se postavlja pitanje da li će država moći da utiče preko Razvojne banke na privredne performanse i buduću strukturu privrede.
Prema riječima Vladimira Vučkovića, pitanje je i da li će Razvojna banka, koja treba da ima ambiciozne ciljeve, sa osnivačkim kapitalom od 400 miliona evra, moći da odgovori zadacima naročito kada se ima u vidu da prvenstveno treba da finansira infrastrukturu. Beta
