BEOGRAD, Da kriza još nije prošla najbolje se vidi u novčanicima građana Srbije i sve manjim gužvama u prodavnicama.
Pad potrošnje u Srbiji, koji je počeo 2008, nastavio se do danas. Prema nezvaničnim podacima prometnika, na godišnjem nivou prodaja namirnica, pića, kozmetike, kućnih aparata “pada” za oko 10 odsto, a u odnosu na period prije krize za – trećinu.
Zvanična statistika pokazuje da je u februaru ove u odnosu na isti mjesec prošle godine, promet u domaćoj maloprodaji manji za 5,8 odsto. U gradovima na jugu zemlje zabilježen je oštar pad od čak 24,8 odsto, dok je na sjeveru istovremeno registrovan rast prometa od 3,2 odsto.
– Ovako strmoglav pad maloprodajnog prometa u Srbiji posljedica je visoke nezaposlenosti, pada kupovne moći stanovništva i nepovoljnih klimatskih uslova – ističe ekonomista Saša Đogović. – Pritisnuti besparicom, građani se odriču kupovine brojnih proizvoda.
Istraživanja pokazuju da je 18,5 odsto građana u protekloj godini odustalo od takozvanih velikih kupovina, a da je čak 82 odsto njih u kupovinu odlazilo jednom nedjeljno. To se odrazilo i na manje prosječne račune u trgovinama. Kako se može čuti od trgovaca, u supermarketima prosječna kupovina iznosi oko 650 dinara, dok se megamarketima računi, u prosjeku, kreću oko 3.500 dinara. Dobar dio robe kupovan je na akcijskim sniženjima, a analize pokazuju da je tako 9,6 odsto ukupno prodate robe prodato upravo na akcijama.
– Oko 24 odsto potrošača meso kupuje povremeno, njih 28 odsto znatno je smanjilo kupljene količine, a 15 odsto potrošača meso je počelo da kupuje isključivo na akcijskim sniženjima – objašnjavaju u agenciji GFK.
Razlika
Građani za hranu i piće izdvajaju, prema zvaničnim podacima, oko 42 odsto svojih primanja. Istovremeno stanovnici Evrope na te potrebe troše od 20 do 25 odsto zarade. Novosti
