LONDON, Ekološka grupacija “Prijatelji planete Zemlje” (FOE) pozvala je da se uvede moratorijum na korišćenje nanotehnologije u prehrambenom lancu, ukazujući da je nedovoljno istražen uticaj te tehnologije na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu.
Nanotehnologija je bilo koja tehnologija čije je polje delovanja atomskog ili molekularnog reda veličine između jednog i 100 nanometara, odnosno milijarditog dela metra.
Mada je korišćenje te nauke skorašnji fenomen, procenjuje se da je vrednost proizvoda u kojima se koristi nanotehnologija približno sedam milijardi dolara.
U prehrambenoj industriji se ta tehnologija koristi u raznovrsne svrhe, uključujući detekciju bakterija u pakovanjima ili proizvodnju jačih aroma i boja, objavljeno je na Internet sajtu Foodproductiondaily.com.
Prijatelji planete Zemlje u Evropi, SAD i Australiji su zatražili privremeno obustavljanje korišćenja nanotehnologije u prehrambenom lancu, tvrdeći da njeni rizici po ljudsko zdravlje još nisu dovoljno istraženi.
Nano čestice su, prema njima, veoma “bioaktivne”, odnosno brzo se apsorbuju u ljudske ćelije, tkiva i organe. Kad se apsorbuju, pojedini nanomaterijali se mogu pokazati toksičnim za ljudsko telo, što može rezultirati povećanim oksidativnim stresom, tvrdi grupacija. Smatra se da oksidativni stres podstiče široku lepezu hroničnih bolesti, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti, artritis, dijabetes i neurodegenerativna oboljenja kao što je Alchajmerova bolest.
FOE takođe skreće pažnju da nanotehnologija može potencijalno da uništi biološku raznolikost i raznovrsne prehrambene sisteme širom sveta.
“Svi proizvedeni nanomaterijali moraju stoga proći kroz rigoroznu proveru njihovog uticaja na zdravlje i čovekovu okolinu i pokazati se bezbednim pre nego što dobiju odobrenje za komercijalno korišćenje u prehrambenim proizvodima, ambalaži za prehrambenu industriju, materijalnima koji dolaze u kontakt s hranom ili primenu u poljoprivredi”, navedeno je u studiji.
Još jedan veliki problem vezan za nanotehnologiju je i sadašnje nerazumevanje javnosti, budući da je “komercijalno korišćenje nanotehnologije i nanomaterijala u prehrambenoj industriji okruženo velom tajne”.
Prehrambeni proizvođači se okrivljuju da drže potrošače u neznanju o tome da li koriste tehnologiju ili ne, s obzirom da se od njih ne zahteva da ističu posebne oznake na nano proizvodima.
Neke od velikih svetskih prehrambenih kompanija, uključujući “Kraft”, “Kadberi”, “Nestle” i “Unilever” na neki način koriste tu tehnologiju, ali mnogo veći broj njih možda koristiti nanomaterijale ali nerado govori o tome.
Sem zahteva za obavezno označavanje “nano” prehrambenih proizvoda, FOE zahteva od prehrambene industrije da uključi javnost u sve aspekte donošenja odluka koje se tiču nanotehnologije u prehrambenim proizvodima i poljoprivredi.
Važeći propisi vezani za hranu u EU, SAD i Australiji tretiraju sve čestice jednako, što znači da ako je neki prehrambeni sastojak odobren u količini na veliko, on je automatski odobren i u nano formi.
Evropska komisija je, međutim, u februaru 2008. izdala dobrovoljni kodeks ponašanja za nanotehnologiju, ukazujući da su ranija istraživanja o njenom uticaju na zdravlje neodgovarajuća.
Propis EU o pakovanjima prehrambenih proizvoda EC1935/2004 takođe se trenutno preispituje. Taj propis pokriva sve materijale koji dolaze u kontakt s hranom, a Institut za prehrambenu nauku i tehnologiju je pozvao da se on proširi i na nano materijale.
Prijavi se za novosti
Dobijajte najnovije informacije provjerene na Capital.ba.