SARAJEVO, Globalna finansijska kriza neće imati direktnih posljedica na poslovanje banaka u Federaciji BiH /FBiH/, što je prvenstveno rezultat činjenice da banke u FBiH nemaju rizičnih vrijednosnih papira i drugih finansijskih instrumenata.
“Stabilnost banaka u FBiH još uvijek je obezbijeđena visokim likvidnim rezervama i pozicijom dužnika, a ne povjerioca prema problematičnim tržištima”, rekao je Muris Šećerkadić iz Kancelarije za informisanje Federalne bankarske agencije /FBA/.
Prema njegovim riječima, banke u FBiH nemaju i neće imati problema u izmirenju svojih obaveza prema štedišama i depozitarima, jer posluju kao čisto komercijalne banke i imaju zdrav portfolio.
“Banke majke naših banaka su regionalne i nisu značajno aktivne na međunarodnom finansijskom tržištu, a uz to ni naše banke nemaju ulaganja, niti plasmana u takva rizična tržišta” – rekao je Šećerkadić.
Naveo je da je otpornost bankarskog sistema, između ostalog, obezbijeđena i zakonskim mjerama Agencije za bankarstvo FBiH vezanim za minimalnu likvidnost i adekvatnost kapitala, kao i stopom obavezne rezerve koje banke moraju držati kod Centralne banke BiH.
Uz to, propisi koji regulišu rad bankarskih institucija u FBiH su, u određenim segmentima, strožiji nego u zemljama visoko razvijenih ekonomija.
Prema podacima FBA, sa 31. avgustom ove godine 29 odsto aktive je u novčanim sredstvima što je značajno više od propisanih minimuma.
Stopa adekvatnosti kapitala, sa 30. junom, bila je 16,5 odsto što je duplo više od osam odsto minimalnog zahtjeva po međunarodnim standardima (zakonom propisana minimalna stopa adekvatnosti kapitala u FBiH iznosi 12 odsto).
“Ovo upućuje na zaključak da je bankarski sistem u FBiH adekvatno kapitaliziran, a struktura bilansa banaka i sistem upravljanja rizicima omogućavaju bankama u FBiH da sve svoje obaveze prema klijentima uredno izvršavaju, čak i u slučaju dodatne krize i na domaćem finansijskom tržištu. Bankarski sektor u FBiH je zdrav i građani nemaju razloga za zabrinutost, a dramatični napisi po medijima mogu napraviti veliku štetu i finansijskim institucijama i tržištu” – poručio je Šećerkadić.
On ističe da je bitno da građani zadrže povjerenje u federalni bankarski sistem i da ne vrše pritisak na banke, jer za to nemaju racionalne razloge i zato što se njime mogu izazvati samo kontraproduktivni efekti, a najavljeni prijedlog da se iznos osiguranih depozita sa 7.500 KM poveća na 20.000 KM smatra kao dobar potez.
“Kao posljedica globalne finansijske krize u FBiH može biti samo određeni rast kamatnih stopa, s obzirom na to da je sve manje slobodnih sredstava na svjetskom tržištu novca, a zbog nepovoljne ročne strukture izvora sredstava naših banaka jedan dio upravo tih sredstava im je potreban za dugoročnije kreditiranje potreba u BiH” – potvrdio je Šećerkadić.
FBA je, prema važećoj zakonskoj regulativi, upozorila sve banke da su obavezne da imaju planove koji su u skladu sa postojećom regulativom i da ih prilagođavaju, ažuriraju i primjenjuju, određujući prioritete, naročito u segmentu očuvanja likvidnosti, odnosno upravljanja rizikom likvidnosti.
Iako FBA za septembar još nema precizne podatke, očigledno je da banke u Federaciji BiH postepeno uvećavaju aktivne kamate (to jest, na kredite koje daju), a da bi bile korektne prema svojim ulagačima logično je i da podižu kamate i na štednju, čime, istovremeno, privlače građane i da više štede.
“Što se tiče augusta ove godine, situacija je slijedeća: prosječna, efektivna, ponderisana kamatna stopa na dugoročne depozite (oročene do tri godine) iznosila je 4,55 odsto, preko tri godine 6,53 odsto, a za oročenje do jedne godine 3,30 odsto. Vezano za podatke o podizanju novca po osnovu prevremenog raskida oročenja, prema podacima do kojih se došlo analizama u FBA (of-sajt finansijske analize), zbirno, sa 15. i 16. oktobrom ove godine, iz banaka u FBiH je podignuto nešto ispod dva odsto ukupne oročene štednje, od čega je jedan dio ovog podizanja novca ranije bio najavljen” – precizirao je Šećerkadić.
On je zaključio je da najnoviji podaci ukazuju na to da se usporava trend podizanja novca, tj. prevremenog raskida oročenja u bankama FBiH. Srna
