Oko 300 ruskih kompanija očekuju vladinu pomoć

MOSKVA,  Ruska vlada je objavila spisak blizu 300 domaćih kompanija koje mogu računati na dobijanje državne pomoći, u cilju prevazilaženja posljedica sadašnje teške finansijske krize, saopšteno je u Moskvi.
 U vladinom spisku se nalazi 295 kompanija iz razlitičkih privrednih grana, a među organizacijama koje će dobiti neposrednu finansijsku pomoć države su praktično sve najveće domaće firme, prenosi agencija Prajm-Tas.
 Ranije ovog mjeseca je premijer Rusije Vladimir Putin je izjavio da preduzeća u njegovoj zemlji koja stvaraju više od tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda, a imaju oko 400.000 zaposlenih, mogu računati na finansijsku pomoć države.
 Među kompanijama koje se nalaze na vladinom spisku su i gasni gigant “Gasprom”, dvije vodeće naftne kompanije – “Lukoil” i “Rosnjeft”, metalurški komibinati “Norilljski nikl” i “Rusal”, proizvođači uglja, elektroenergije, aviona, kao i niz drugih proizvodnih firmi.
 Tri velike domaće telekomunikacione kompanije su takođe na spisku, kao i više sredstava javnog informisanja, uključujući i prvi program ruske državne televizije.
 Unošenje u vladin spisak kompanija kojima je nužna pomoć, ipak, ne znači da će sve takve firme na kraju i dobiti državnu pomoć, ističe direktor moskovske firme “Finekspertriza” Agvan Mikaeljan.
 On naglašava da će se pomoć sastojati od davanja državnih garancija, podrške u vidu potpunog ili djelimičnog oslobađanja od poreza, kao i  produžetka rokova otplate ranije uzetih kredita, a takođe i sklapanja novih poslova za račun države.
 “Takav pristup je veoma dobar”, smatra Mikaeljan. On napominje da se radi o čisto ekonomskim merama koje su u suštini i najefikasnije sredstvo da se pomogne ugroženim kompanijama.
 Predstavnik ruske vlade je rekao da spisak firmi koje mogu računati na finansijsku podršku države još nije konačan, ali za sada nije jasno da li će se njihov broj proširivati ili smanjivati.
 Ruska vlada je još krajem oktobra predstavila javnosti plan operativnih mera kojima se predviđa, između ostalog, da se za prevazilaženje posljedica globalne finansijske krize u domaći bankarski sistem i proizvodne kompanije ubrizga suma od približno 200 milijardi dolara.