LONDON, Većina Nijemaca žestoko se protivi pružanju pomoći Grčkoj, oprhvanoj ogromnim budžetskim deficitom, rezultati su ankete koju je proveo list “Fajnenšel tajms”.
List ocjenjuje da ovakvo raspoloženje ide na ruku kancelaru Angeli Merkel uoči vrlo izvjesnog ovonedjeljnog unutarevropskog sučeljavanja sa pružanjem finansijske pomoći Grčkoj.
Nijemci se, navodi “Fajnenšel tajms”, tome energično protive.
Neprijateljstvo prema toj ideji je, ukazuju rezultati ovog istraživanja, upadljivo izraženije kod Nijemaca nego kod drugih Evropljana, uključujući i Britance.
Skoro trećina ispitanika smatra da bi od Grčke trebalo zatražiti da napusti evrozonu.
Dodatno naglašavajući slabljenje podrške evru, četrdeset odsto Nijemaca vjeruje da bi najvećoj evropskoj privredi išlo daleko bolje da je izvan evrozone.
Toliki skepticizam je, dodaje “Fajnenšel tajms”, mnogo veći nego u Francuskoj, Španiji ili Italiji.
Ovakvi rezultati, nastavlja list, uslijedili su poslije upozorenja njemačkog kancelara Angele Merkel da na finansijskim tržištima ne treba podgrijavati lažna očekivanja od paketa mjera kojim bi zemlje evrozone spasavale Grčku.
U uredničkom komentaru posvećenom grčkoj dužničkoj krizi list iznosi stav da bi Grčku trebalo prepustiti Međunarodnom monetarnom fondu /MMF/.
MMF, obrazlaže svoj stav londonski list, već se bavi fiskalnim krizama u istočnoj Evropi i u stanju je da zadatak u Grčkoj tretira kao tehničko, a ne kao političko pitanje.
I upravo je takvo nešto potrebno kako bi bila “snižena temperatura” unutar evrozone.
Racionalno kreiranje politike unutar evrozone je, zbog razumljive srdžbe izazvane nedopustivim ponašanjem Grčke, u ovom momentu nemoguće.
“Fajnenšel tajms” smatra i da glavni argument protiv miješanja MMF-a, sadržan u stavu da nikome spolja ne treba dozvoliti da se upliće u dešavanja unutar evrozone, jednostavno ne pije vodu.
Evrozona, primjećuje list, nije ni federacija ni fiskalna unija, pa, shodno tome, nije jasno zašto bi intervencija MMF-a bila tako strašna.
Povrh svega, Evropljani u MMF-u imaju skoro trećinu glasova, što apsurdnim čini strahovanja da bi Fond mogao da ignoriše stavove evropskih zemalja.
Evrozona bi, smatra “Fajnenšel tajms”, morala da iskoristi to što nije politički savez.
Pragmatični izbor bi podrazumijevao okretanje MMF-u dok bi suštinske reforme, pa i obrazovanje Evropskog monetarnog fonda, mogle da uslijede jednom kada lekcije grčke krize budu kristalno jasne.
