BEOGRAD, Pošto su zvaničnici Narodne banke Srbije polovinom juna citirani u medijima da pad vrijednosti dinara na 110 dinara za evro ne bi bio rizik za inflaciju, sada postoji realan rizik da će dinar zaista relativno brzo dostići taj nivo, navedeno je u analizi stručnjaka UniCredit grupe.
Srpska ekonomija u ovom trenutku bilježi relativno dobre rezultate, pogotovo kada je u pitanju izvoz robe, ali dalje slabljenje dinara upozorava na strukturne probleme u privredi, pokazala je analiza.
“U poređenju s prethodnim kvartalom, poboljšali smo prognozu privrednog rasta sa minus 0,5 odsto na nula odsto. Tekući trendovi u industrijskoj proizvodnji, pogotovo u izvoznim sektorima, u trenutku kada se inostrana tražnja povećava, stavljaju sve veći dio proizvodnih kapaciteta u funkciju”, rekao je glavni ekonomista UniCredit grupe za jugoistočnu Evropu Goran Šaravanja.
On je naglasio da ima utisak da je oporavak primjetan u relativno malom broju industrijskih grana, poput prozvodnje gvožđa i hemikalija, i u poljoprivredi. Istovremeno, pad vrijednosti dinara smanjuje raspoloživi dohodak domaćinstava i obrtni kapital preduzeća koja imaju kredite s valutnom klauzulom.
“Pad vrijednosti dinara, uprkos tome što je Narodna banka Srbije kako bi ublažila taj trend, intervenisala s više od 1,1 milijardi evra, govori o disbalansima u privredi”, naglasio je Šaravanja i dodao da obaveze prema inostranim kreditorima nisu zanemarljive, a deficit tekućeg računa platnog bilansa, u uslovima smanjenog priliva stranih direktnih investicija, još veliki.
“Kada je riječ o inflaciji, vjerujemo da će ‘klizanje’ dinara ipak djelovati na inflatorne trendove i zato smo povećali projekciju za kraj godine na sedam odsto”, rekao je Šaravanja i dodao da očekuje prosječnu stopu inflacije od 6,3 odsto u 2011.
Subvencionisani gotovinski krediti u dinarima i jednokratni podsticaj od 6,5 milijardi dinara za penzionere i one koji primaju plate iz budžeta sigurno će podstaći potrošnju, a očekuje se da će se to odraziti i na uvoz.
U posljednjem kvartalu ove godine, zbog baznog efekta, očekujemo smanjenje stope rasta izvoza i ne vjerujemo da će transferi iz inostranstva dostići obim od prošle godine. Zbog toga prognoziramo da će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine, odnosno nešto veći u poređenju s prošlom godinom, naveli su stručnjaci UniCredit grupe.
“Potrebno je da naglasimo da je za raspoloženje stranih investitora prema Srbiji veoma bitno to što je država do sada uspjela da ispuni uslove programa s MMF-om. U ovom kontekstu takođe treba pomenuti odluku Evropske unije da krene s ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju u junu. Zato vjerujemo u stabilnost kreditnog rejtinga Srbije u narednih 12 mjeseci”, zaključio je Šaravanja. Tanjug
