BEOGRAD, Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik očekuje da će broj nenaplativih zajmova nastaviti da raste, naročito u korporativnom sektoru. On je na skupu o poslovanju preduzeća i banaka u 2011, koji organizuje magazin CorD, kazao da se jasno vidi da nivo nenaplativih zajmova u dijelu stambenih kredita stabilizovan, ali da je problem korporativni sektor, gdje su naročito u sektoru građevine problematični zajmovi nastavili da rastu.
Prema njegovim riječima, dobro je što su banke spremne jer je kapitalna adekvatnost (odnos aktive i plasmana) na nivou 20 odsto, što je dosta više od zakonskog minimuma, ali je loše to što su načini da banke naplate zajmove loši jer isuviše dugo traje stečajni postupak i sudovi su neefikasni.
Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković kaže da je udio nenaplativih zajmova 17 odsto i uprskos tome što su rezerve za takve zajmove porasle 130 odsto kapitalna adekvatnost je ostala visoka. Marković očekuje da nivo nenaplativih zamova padne i da pada premija rizika zemlje, što će dovesti do nižih kamatnih stropa, odnosno jeftinijeg zaduživanja.
On vjeruje da će zajmovi biti odobravani izvozno orijentisanim kompanijama i da će biti više investicionih kredita. One kompanije koje su produktivnije i efikasnije, one koje će raditi u skladu s novim modelom rasta imaće podršku banaka. Novi model rasta podrazumjeva nižu tekuću potropšnju države, veće investicije i veći izvoz.
Toplica Spasojević, predsjednik Udruženja korporativnih direktora, kaže da je nepovjerenje između banaka i privrednika niže te da banke realnije sagledavaju stanje u bilansima preduzeća. Prema njegovim riječima, dvije osnovne pretpostavke za privredni rast su završetak tranzicije jer država učestvuje s više od 40 odsto u ekonomiji. Drugo je obezbijediti pretpostavke za novi model rasta, kroz pojednostavljenje procedura poslovanja, poštovanje privatne svojine, povećanje efikasnosti privrede.
Država treba da oživi industriju i da ulaže u poljoprivredu, energetiku i infarstrukturu. Velika kočnica razvoja banaka i ukupne ekonomije je politika NBS-a, koja slabo popušta monetarne kočnice, odnosno kriterijumi za odobrenje kredita su stroži nego u Evropi, a i obavezna rezerva je previsoka, kaže on.
Vladimir Čupić, predsjednik Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke, kaže da banke ne mogu da odobravaju više dinarskih kredita jer su gotovo svi izvori kreditnog potencijala u deviznom znaku. Da bi se to promjenilo potrebno je imati veći izvoz od uvoza, što znači da je potrebno razvijati tehnologiju u industriji koja bi davala proizvode s visokim dodatim vrijednostima, rekao je on. Emg.rs
