LJUBLJANA, Izravnjivanje računa krajem 2010. godine pokazalo je da je lani duplo više ljudi u Sloveniji proglasilo „lični bankrot“ nego 2009. godine. Samo u prvoj polovini 2010. godine je 347 lica bilo prisiljeno na bankrot, dok je godinu dana ranije to učinilo 126 osoba. Najviše ličnih stečajeva proglasili su potrošači – fizička lica, a bankrotstvo obično obznane sami dužnici.
U Sloveniji je 1. oktobra 2008. počela da važi praksa „uvezena sa Zapada“ pa osoba, kada se nađe u finansijskom škripcu, može i da bankrotira. Otkako je buknula finansijska kriza, širom Slovenije raste broj bankrota. Od 1. oktobra 2008. pa do kraja juna 2010. godine bankrotiralo je čak 1416 lica. Do sada je pravosnažno okončano 494 postupaka, saopštio je slovenački Vrhovni sud, uz napomenu da je broj molbi za proglašenje ličnog bankrota vrtoglavo rastao kako se primicao kraj minule godine, pa je dnevno stizalo po 10 novih zahtjeva za proglašenjem ličnog stečaja. U prvoj polovini 2010. godine registrovano je 540 predloga za početak postupka ličnog stečaja, dok ih je u istom periodu 2009. bilo svega 286.
Šef službe za odnose s javnošću Vrhovnog suda Slovenije Gregor Strojin objašnjava da je tako veliki broj ličnih stečajeva rezultat prezaduženosti građana kod povjerioca među kojima su najčešće banke, osiguravajuća društva, komunalna preduzeća i elektroprivreda, autokuće, mobilni operateri… Visina duga bankrotiranih ljudi kreće se od nekoliko hiljada evra do nekoliko stotina hiljada evra.
Stečajni upravnici Andrej Marinc i Bojan Klenovšek naglašavaju da se za lični stečaj najčešće odlučuju oni koji nemaju vlasništvo, a ono je glavni izvor da se podmire povjerioci. Pojedinac, u trenutku kada proglasi stečaj, može da zamoli državu da mu odobri besplatnu pravnu pomoć u visini od 1800 evra kako bi valjano sproveo birokratski postupak. Klenovšek upozorava da neki pojedinci u ličnom stečaju vide šansu da eskiviraju poravnanje dospjelih obaveza. Zakon, međutim, takvo izigravanje propisa ne dopušta, naglašava Klenovšek, jer „svrha ličnog stečaja nije da izbjegneš plaćanje, već da povjerioci budu ravnopravno isplaćeni“. Novosti
Prijavi se za novosti
Dobijajte najnovije informacije provjerene na Capital.ba.