BEOGRAD, Za robu uvezenu iz zemalja Evropske unije od 1. januara stupila je na snagu nova carinska tarifa. Prosječna carina na robu uvezenu iz 27 zemalja Starog kontinenta snižena je sa 8,78 na 2,63 procenta na osnovu primjene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa članicama „evropske dvadesetsedmorke” Srbija ostvaruje više od polovine robne razmjene sa svijetom, koja je zaključno sa novembrom prošle godine ukupno iznosila 18 milijardi evra.
Poslije smanjenja carine uvezena roba iz EU za privredu i građane trebalo bi da bude jeftinija. Pitanje je, međutim, da li baš sva i u kojoj mjeri.
Prema riječima dr Mlađena Kovačevića, koliko će to pojeftinjenje biti i da li će se ono, više ili manje, poklopiti sa procentom smanjenja carina, zavisiće i od kretanja kursa dinara prema evru.
– Smanjenje carine na robu uvezenu iz zemalja EU primoraće domaće proizvođače da smanje troškove proizvodnje i povećaju produktivnost kako bi se snižavanjem cijene svojih proizvoda oduprli dodatnom pritisku konkurencije iz EU – kaže Kovačević. – Međutim, ne treba zaboraviti ni onu drugu, negativnu stranu primjene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Riječ je o smanjenju prihoda u državni budžet.
Na neke proizvode široke potrošnje uvezene iz EU od početka godine carina se ne plaća. To važi za uvoz kombinovanih frižidera i zamrzivača, a na frižidere, bilo da su samostalni ili ugradni, carina je četiri odsto, bez obzira na zapreminu, izjavila je načelnica u Ministarstvu finansija za carinski sistem i politiku Nadica Pantović. Za zamrzivače – sandučare ili u obliku ormana – carina je umanjena sa šest na četiri odsto.
Za štednjake u domaćinstvu, koji imaju bar jednu grijnu ploču i pećnicu, stopa carine na uvoz iz EU umanjena je sa devet na šest odsto, za ugradne pećnice i mikrotalasne rerne uvozne dažbine smanjene su sa 10,5 na 8,3 odsto, a za mašine za pranje veša, kapaciteta do šest kilograma, stopa carine je 8,3 odsto, umjesto dosadašnjih 10,5 procenata.
Za uvoz putničkih vozila iz EU u 2011. carina je snižena sa 7,5, odnosno 8,8 odsto na pet i 6,9 procenata, u zavisnosti od kategorije vozila. Inače, za uvoz putničkih vozila van EU po zakonu je propisana stopa carine 12,5 odsto. Na uvoz putničkog automobila iz EU sa dizel motorom, zapremine od 1.500 do 2.500 kubnih centimetara, carina će u 2011. godini iznositi pet odsto, dok će za putnički automobil sa benzinskim motorom, zapremine do 1.000 kubnih centimetara, stopa carine biti 6,9 odsto.
Kada je riječ o uvozu kamiona, za nove će carina biti 8,3 odsto, a za polovne 11 procenata, bez obzira na vrstu motora, radnu zapreminu i bruto nosivost, navela je Pantovićeva i dodala da su obje ove stope niže u odnosu na 2010, kada se za nove kamione naplaćivalo 10,5 odsto carine, a na upotrebljavane 14 procenata.
I za uvoz guma za motorna vozila iz EU carina je snižena. Za putničke automobile sa 12 na osam odsto, dok se za kamione ona kreće od nule do četiri odsto, u zavisnosti od indeksa opterećenja. I na gume za motocikle i bicikle carina je smanjena sa šest na četiri odsto, a na protektirane i upotrebljavane spoljne gume iz EU, za sve vrste vozila, carina je umanjena sa 10,5 na 8,3 procenta.
Na mobilne telefone proizvedene u EU u 2011. neće se plaćati carina, a u prethodnoj godini bila je dva odsto.
Snižena je carina na kozmetiku, sa 10,5 na 8,3 procenta, a ova niža stopa primjenjuje se i na parfeme, toaletne vode, preparate za šminku usana, očiju, na pudere, lakove za kosu, preparate za brijanje i kupanje, dezodoranse i slično. Za uvoz šampona naplaćuje se stopa carine u visini od šest, a za paste za zube četiri odsto.
Snižene su carine i na sapune za toaletnu upotrebu sa 10,5 na 8,3 procenta, a grupa proizvoda u kojoj su preparati za čišćenje i pranje u domaćinstvu imaju carinu od šest odsto, umjesto devet koliko je bilo ove godine.
Glazirane keramičke pločice za popločavanje ili oblaganje, od početka ove godine ocariniće se po stopi od 11, umjesto 14, a televizori, bez obzira da li su sa katodnom cevi, LCD ili plazma ekranom, umjesto 10,5 opteretiće se sa 8,3 odsto.
Izvoz veći za 22,3 odsto
Izvoz robe, izražen u evrima, od početka do kraja novembra 2010. godine vrijedio je 6,66 milijardi, što čini povećanje od 22,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Uvoz je vrijedio 11,41 milijardu evra, što je više za 8,8 odsto u odnosu na isti period 2009. godine. Deficit u robnoj razmjeni Srbije za jedanaest mjeseci 2010. iznosio je 4,74 milijarde evra, što je 5,8 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 58,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu 2009, kada je iznosila 52,1 procenat. Politika
