BEOGRAD, Najveća bonitetna kuća na svijetu “Dan end Bredstrit” (D&B) je i u januarskom izvještaju svrstala Srbiju u grupu zemalja sa umjerenim rizikom poslovanja.
Analitičari D&B su u januarskom izvještaju zadržali rejting Srbije na DB4d.
Uprkos kratkoročnim kašnjenjima u ekonomskom oporavku, fiskalna disciplina i smanjenje budžetskog deficita vraćaju povjerenje investitora u zemlju, što vodi ka boljem kreditnom rejtingu zemlje, ocjenjuje se u saopštenju D&B.
U saopštenju se podsjeća da je u novembru rejting agencija Fič poboljšala dugoročni kreditni rejting Srbiji sa negativnog u stabilni, što je prvi stabilni kreditni rejting koji je zemlja dobila od decembra 2008, čime je stvorila uslove za niže troškove pozajmica.
U međuvremenu je, kao odgovor na rastuće inflatorne pritiske i slabljenje dinara, Narodna banka Srbije dodatno pooštrila monetarnu politiku, podugavši sredinom novembra referentnu kamatnu stopu po četvrti put u tri mjeseca.
Inflacija nastavlja da raste, dok je pritisak na dinar intenziviran, uprkos intervenciji NBS na deviznom tržištu, navodi D&B, ocjenjujući da će rast cijena životnih namirnica i odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru povećati inflatorni pritisak tokom 2011, tako da se očekuje dalje pooštravanje monetarne politike i u ovoj godini.
Međutim, postoji rizik da suviše brz rast kamatne stope pozajmice učini skupljim i uspori ekonomski rast, navode u D&B.
Poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan, ocjenjuju u toj bonitetnoj kući, uz obrazloženje da veliki broj kredita i visok procenat stranih banaka povećavaju rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru.
S druge strane, pozitivno je to što je paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pružio preko potrebnu pomoć finansijskom sektoru, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) osigurala strane banke iznad tekućih obaveza u regionu.
Finansijski sektor i dalje je visokog rizika, dok se komercijalno okruženje u zemlji suočava sa pogoršanjem trenda performansi plaćanja. Zbog toga D&B i dalje preporučuje korišćenje potvrđenog akreditiva pri poslovanju sa kompanijama iz Srbije.
U skladu sa preporukama MMF-a, Beograd se obavezao da smanji budžetski deficit u 2011 godini na 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, zamrzne subvencije na nivo iz 2010. i omogući skroman rast penzija i zarada u javnom sektoru.
S druge strane, Evropska investiciona banka je sa srpskom vladom potpisala tri kreditna ugovora u vrijednosti od 325 miliona evra za podršku infrastrukturnim i energetskim projektima u zemlji.
Poboljšanje infrastrukture je, naglašava se,od posebnog značaja za dugoročni ekonomski rast zemlje. Tanjug
