PODGORICA, U poslovnim bankama širom Crne Gore već nekoliko dana isplaćuje se osma rata stare devizne štednje. Prije sedam godina kada je, prema posebno donijetom zakonu počela isplata, na spisku je bilo 76.800 vlasnika.
– Po tom osnovu država je dugovala 137,2 miliona evra – kaže Marina Popović, iz Ministarstva finansija.
– Sada to pravo ima 65.800 vlasnika kojima danas država duguje više od 74 miliona evra. Međutim, postoji određen broj ljudi koji nije podigao ni prvu ratu koja je isplaćivana u julu 2004, pa ih pozivamo da se jave ovlašćenoj banci. Na primjer, oni koji su nekada polagali deviznu štednju u Titogradskoj banci moraju se javiti u podgoričku Sosijete ženeral, a vlasnici beranske i pljevaljske u Atlas banku. Oni koji su deponovali novac u Nikšićkoj godišnje rate mogu preuzeti u Prvoj. Štednja koja je položena u Montenegro i Jugobanci podiže se u Centralnoj banci – objasnila je Popovićeva.
Osim ovih obveznica devizne štednje isplaćuje se i štednja koja je nekada polagana u bankama čije je sjedište bilo van Crne Gore.
– Mi smo imajući u vidu interese građana koji imaju prebivalište ovdje, a novac su ulagali u bankama bivše Jugoslavije, donijeli zakon koji im je omogućio da svoje pravo ostvare ovdje. Taj akt je usvojen 2006. godine. Ukupan dug po tom osnovu iznosio je 34,5 miliona evra. Danas je deset miliona manji. Tim štedišama, kojih ima tri hiljade, sada se isplaćuje peta rata, a mogu je preuzeti na šalterima Crnogorske komercijalne banke – navela je Popovićeva.
Vlasnici obveznice mogu i da unovče na berzi. Gojko Maksimović, v. d. izvršnog direktora Montenegroberze, kaže da je ukupan promet od početka godine iznosio 27 miliona evra, od čega promet obveznicama 1,3 miliona evra.
– Od tog iznosa 46 odsto čine obveznice Fonda za restituciju, a ostatak ili gotovo 55 procenata čine obveznice stare devizne štednje. Trenutno su na tržištu one koje dospijevaju od naredne do 2017. godine. Nešto veći promet od trgovine ostvaren je tokom juna – 80.000 evra i karakteristično je da je prisutna tražnja, ali ne i spremnost vlasnika da ih prodaju. Očigledno je da su vlasnici više zainteresovani da podižu godišnje rate uz odgovarajuće kamate, nego da ih unovče na berzi – prokomentarisao je Maksimović.
Vrijednost
Gojko Maksimović objašnjava i da vrijednost deviznih obveznica zavisi od roka dospijeća. Obveznice koje dospijevaju 2012. godine vrijede 92 centa, a one, primjera radi, iz 2017. godine 85 centi. Novosti
