BEOGRAD, Zaduženja „Srbijagasa“, zbog niske cijene gasa i nepriznatih kursnih razlika, mogli bi uskoro da počnu da vraćaju svi građani Srbije, bez obzira na to da li ovaj energent uopšte koriste. Jer, generalni direktor ovog preduzeća Dušan Bajatović smatra da bi u javni dug mogli da budu pretvoreni svi nepriznati troškovi „Srbijagasu“, za koje će koristiti kredit od 210 miliona evra.
Država je dala garanciju ovom preduzeću da bi podiglo novi kredit za pokrivanje tekuće likvidnosti i kratkoročnih kredita. Prema Bajatovićevim riječima, posljednjih godina cijena gasa je 20 odsto niža od tržišne, a privreda, građani i toplane ne plaćaju račune zbog nelikvidnosti. Zato je „Srbijagas“ morao da uzme kredite, jer redovno mora da plaća „Gaspromu“ za isporuke.
– Sa kreditom od 210 miliona evra pokrićemo kratkoročne kredite i uzećemo zaduženja koja dospijevaju za dvije ili tri godine – kaže on.
– Samo zbir dugoročnih kredita „Srbijagasa“, sa novom pozajmicom, biće 430 miliona evra. Vođenje socijalne politike košta. Ta mjera Vlade Srbije bila je opravdana, ali nije održiva. Zato bi svi nepriznati troškovi trebalo da postanu javni dug, jer subvencionisanjem potrošnje gasa pomogli smo građanima, bolnicama i toplanama. Računam da ćemo za godinu, dvije ili tri biti u mnogo boljim ekonomskim uslovima, pa taj kredit možda neće biti tako strašan za srpski budžet.
Međutim, ovo u nepravedan položaj stavlja više od polovine domaćinstava u Srbiji, koja se griju na struju, drva ili ugalj. Ali, i svih onih koji svoje račune za grijanje ili gas redovno izmiruju. Tako će tuđa zaduženja plaćati i oni koji od toga nisu imali bilo kakvu korist.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da bi pretvaranjem zaduženja „Srbijagasa“ u javni dug, država napravila veliki izuzetak.
– Ovakav predlog odstupa od prakse drugih javnih preduzeća, jer, primjera radi, „Elektroprivreda Srbije“ ili „Srbijašume“ ne očekuju da njihove kredite država uknjiži kao javni dug – smatra Savić. – Niko u startu ne uzima kredit, a da očekuje da će biti vraćen iz državne kase. S druge strane, već deset godina privreda u Srbiji postaje tržišna, i potrošači će morati da se naviknu i na tržišne cijene. Zato će građani morati da se priviknu i da javna preduzeća rade po ekonomskim cijenama. Novosti
Prijavi se za novosti
Dobijajte najnovije informacije provjerene na Capital.ba.