BERLIN, Grčka i druge prezadužene zemlje bi trebalo da izađu iz evrozone kako bi povratile zdravo stanje svojih privreda, predlažu petorica njemačkih akademika.
Oni su uložili tužbu protiv učešća Njemačke u paketu pomoći finansijski posrnulim članicama evrozone.
Profesor ekonomije Vilhelm Noeling kaže da evro može da “postane funkcionalan samo ako se njegova upotreba ograniči na najviše sedam jakih država”.
Akademici nisu željeli da komentarišu kakvu presudu očekuju od njemačkog Ustavnog suda u srijedu 7. septembra, koja treba da precizira da li zvanični Berlin krši neki od zakona time što učestvuje u paketima finansijske pomoći prezaduženim članicama evrozone.
Tri tužbe, koje su uložila petorica akademika i parlamentarac iz redova sestrinske stranke konzervativaca na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel, tiču se zakonitosti paketa pomoći, a ne isključenja neke od članica iz evrozone.
Lideri 17-člane evrozone odbijaju mogućnost da bi neka zemlja mogla da bude isključena, a Merkelova naglašava da bi odlazak bilo koje zemlje izazvao “domino efekat koji bi bio izuzetno opasan za naš valutni sistem”.
Istovremeno, budući predsjednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi, kaže da je evrozoni potreban “kvantni” skok prema ekonomskoj integraciji.
Bivši italijanski ministar finansija, koji na čelo ECB-a zvanično stupa 1. novembra, navodi da je jedan od problema zajedničke evropske valute odsustvo koordinisanih fiskalnih politika i da je rješenje za to u većoj integraciji.
Dragi je odbacio ideju emisije evroobveznica, koje bi zajedno izdavale članice evrozone. Umjesto toga, on predlaže da evrozona usvoji propise o strožoj budžetskoj disciplini. Takođe, ECB je intenzivirala otkup državnih obveznica članica evrozone kako bi spriječila širenje dužničke krize na Italiju i Španiju, ali je Dragi upozorio vlade članica da je pomoć privremena.
Banka je prošle sedmice na obveznice potrošila 13,3 milijarde evra ili dvostruko više od 6,65 milijardi evra iz prethodne nedjelje. Tanjug
