BEOGRAD – Prihod 15 najuspješnjih gejming kompanija Srbije je u 2022. iznosio 150 miliona evra, što je oko 10 odsto više nego godinu ranije, pokazao je godišnji izvještaj za 2022. godinu koji je predstavila Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA).
U Srbiji radi više od 140 gejming kompanija, studija i timova koji rade aktivnio na razvoju video igara, koji zapošljavanju više od 2.500 ljudi, rekla je izvršna menadžerka SGA Srbije Kristina Janković Obućina.
Kako je istakla, 30 odsto od svih zaposlenih su žene, kao i polovina svih vođa tomova.
„U Srbiji je u toku prošle godine objavljena 51 igra, a 94 su trenutno u razvoju. Igre proizvedene Srbije su u toku prošle godine kupljene ili preuzete više od 100 miliona puta“, kazala je Obućina.
Dodala je da je više od polovina ispitanih planira da proširuje timove, pa bi u ovoj godini prema najavama trebalo da bude otvoreno 330 novih radnih mjesta.
Navela je i da je za tri pozicije u ovom sektoru najteže pronaći kadar, a to su producenti, slično kao u filmskoj industriji, zatim stručnjaci za akviziciju korisnika i sve vrste menadžera.
Naglasila je i da je 46 odsto članova asocijacije zaposlilo studente, odnosno diplomce nakon prakse, a 54 odsto kompanija omogućava praksu, od kojih su 44 odsto plaćene praske.
Programski direktor SGA Relja Bobić naglasio je da gejming industrija u Srbiji ima kontinuirani rast od 10 do 20 odsto godišnje po pitanju prihoda, broja zaposlenih, broja igara koje se produciraju u Srbiji.
„Glavni izazovi za domaće kompanija su previsoki porezi, ali i dvostruko oporezivanje sa SAD, pa su neke kompanije prinuđene da registruju svoje filijale u nekim evropskim zemljama“, naveo je on.
Problem, prema njegovim riječima, predstavlja i usklađivanje obrazovanja sa potrebama industrije.
“Svake godine otvoreno je između 300 i 400 novih pozicija u srpškoj gejming industriji i to su neke kreativne discipline, kao i one koje se odnose na tehnologiju”, rekao je Bobić.
Dodao je i da igre za mobilne telefone čine oko 45 odsto svih proizvedenih igara, a blizu tom procentu su i igre za PC.
„Najveći dio prihoda dolazi sa tržišta SAD, Njemačke i Velike Britanije“, kazao je Bobić.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović podsjetio je da gejming industrija u Srbiji zvanično postoji od 2017. godine, a da godišnja istraživanja pokazuju stalan rast od 10 odsto, što se očekuje i u 2023. godini.
„Efekti razvoja gejming industrije su mnogostruko pozitivni za srpsku ekonomiju. Puno se priča o sada već tradicionalnim industrijama kao što su komunikacije ili IT, a malo o gejmingu, što je globalno rastući sektor vrijedan 350 milijardi USD i ima konstantan rast“, kazao je Vesović.
On je istakao da Srbija ima značajan potencijal za dalji rast u gejming industriji, koja ne zavisi samo od IT inženjera, već i od scenarista, grafičkih dizajnera.
„Ovdje se prožimaju ne samo tehničke, već i društvene nauke koje mnogi ne vide u osnovi i ocjenjuju je samo kao IT sektor“, rekao je Vesović.
On smatra da Srbija treba da skopi sporazum sa SAD o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja, kao i da podstiče srednje stručne škole i fakultete da školuju kadrove koji mogu da doprinesu rastu gejming industrije.g
„Potrebno nam je 500 do 1.000 novih inženjera, ali i dizanera, reditelja, scenarista, umjetnika, koji bi mogli naći svoju budućnost u gejming industriji“, naveo je Vesović.
PKS će ove godine podržati nastup domaćih gejming kompanija na Međunarodnom sajmu Gejmskom u Kelnu, što je prema riječima Vesović, jedan od načina da podrži promocija ove industrije na međunarodnom tržištu. Beta/eKapija
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
150.000.000.000 EVRA bi bilo 30.000 EVRA po glavi stanovnika… Toliko nema Saudijska Arabija, od nafte
Prepisali ste sa N1 ali netacno…150 miliona je u pitanju.
pa koliko je bdp srbije, ako je toliki izvoz ? 8000 zzilliona eura ???? je li tovilovicuuuuuuuuuuuuuu