Aerodromi bivše Jugoslavije imali skoro 15 miliona putnika

BEOGRAD – Komercijalni aerodromi širom bivše Jugoslavije opslužili su tokom prve polovine godine ukupno 14.949.672 putnika, piše ExYuAviation.

Samo u junu, aerodromi regiona zabilježili su 3,95 miliona putnika.

Među njima, istakla su se tri aerodroma po visokoj stopi rasta broja putnika u odnosu na isti mjesec 2023. godine. Prije svih aerodrom Sarajevo sa povećanjem u junu od nevjerovatnih 51,2 odsto, zatim Zadar sa rastom od 29,5 odsto i Tivat, koji je imao povećanje od 27,4 odsto.

Nekoliko regionalnih aerodroma je zabilježilo slabije rezultate tokom juna, uključujući Aerodrom Tuzla, koja je imala pad od čak 78,9 odsto, Niš, koji je imao 21,7 odsto manje putnika nego u junu 2023. godine i Ohrid, koji je izgubio 16,4 odsto putnika u odnosu na prošlu godinu. Brojni drugi aerodromi takođe su zabilježili pad u poređenju sa prošlom godinom, među kojima su Skoplje, Osijek, Rijeka i Kraljevo.

Broj putnika na exYu aerodromima u junu 2024:

Beograd – 775.495

Split – 537.326

Dubrovnik – 431.771

Zagreb – 406.031

Priština – 334.995

Zadar – 273.099

Skoplje – 265.983

Sarajevo – 202.515

Podgorica – 184.049

Tivat – 157.736

Ljubljana – 148.159

Pula – 84.712

Banjaluka – 37.492

Niš – 33.617

Rijeka – 26.202

Ohrid 24.267

Tuzla – 13.691

Mostar – 5.431

Osijek – 4.922

Brač – 4.315

Kraljevo – 1.393

Za prvih šest mjeseci, Aerodrom Beograd rangirao se na 72. mesto najprometnijih na kontinentu, odmah iza Palerma, Sofije i Glazgova, ali ispred Rejkjavika, Ibice i Larnake.

Zagreb se pozicionirao na 103. mjestu najprometnijih, iza Tbilisija, Trondhajma u Norveškoj i Vroclava, ali ispred Stavanger u Norveškoj, Rim Ćampino i Lidsa. Priština je zauzela 108. mjesto. Bila je odmah iza Ist Midlands, ali ispred Santjaga de Kompostela, Nirnberga i London Sitija. Skoplje je rangirano na 127. mjesto, pri čemu je glavni grad Sjeverne Makedonije iza Kluža, Korka i Hanije, ali ispred Tromza, Olbije i Ponte Delgade.

Tokom prve polovine godine, slovenačko tržište je bilo najbrže rastuće u bivšoj Jugoslaviji sa rastom od 21,5%. Tržište samoproglašenog Kosova je poraslo za 20,5%, Hrvatska je zabilježila rast od 19,2 odsto, Crna Gora 15,6 odsto, Srbija 11,2 odsto, Makedonija devet odsto, dok su brojke u Bosni i Hercegovini pale za 11,2 odsto. Većina evropskih tržišta je zabilježila godišnji rast tokom prve polovine godine. Izuzeci su bili Rusija (-16,8 odsto) i Jermenija (-1,8 odsto). Bankar.me