BEOGRAD, Predsjednik Upravnog odbora ruske kompanije “Gasprom” Aleksej Miler pustio je zvanično u rad podzemno skladište gasa Banatski Dvor, u prisustvu predsjednika Srbije Borisa Tadića i direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića.
Tadić je istakao da otvaranje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru pokazuje da je bila ispravna odluka o strateškom partnerstvu sa “Gaspromom”, ističući da Srbija može ponovo biti važno energetsko čvorište u jugoistočnoj Evropi.
On smatra da saradnja sa ruskim kompanijama samo ojačava međunarodnu poziciju Srbije, koja je zainteresovana za proširenje saradnje sa ruskim, ali i sa svim kompanijama iz svijeta.
Banatski Dvor ima aktivnu zapreminu od 450 miliona kubnih metara i maksimalnu produktivnost u procesu izvlačenja od pet miliona kubnih metara na dan.
Objekat je stavljen u komercijalnu upotrebu 1. oktobra, a kao zajedničko ulaganje “Gasproma” i Srbijagasa” važno je za obezbjeđivanje sigurnog snabdijevanja energijom u Srbiji, kao i za isporuku prirodnog gasa iz Rusije, ako se uzme u obzir primjena projekta “Južni tok”.
Saradnja “Gasproma” i “Srbijagasa” na izgradnji Banatskog Dvora razvija se na osnovu dogovora vlada dviju država o saradnji u industriji nafte i gasa, koji je sklopljen između Rusije i Srbije 25. januara 2008. godine.
Dogovor o formiranju zajedničkog projekta skladišta Banatski Dvor, između “Gasprom eksporta”, “Gasprom Germania” i “Srbijagasa” potpisan je u oktobru 2009. godine.
Zajedničko preduzeće, u kome “Gasprom” ima udio od 51, a “Srbijagas” 49 procenata, zaduženo za izgradnju i eksploataciju podzemnog skladišta, registrovano je u februaru prošle godine.
Nova komandna sala u Rafineriji nafte “Pančevo”, u okviru postrojenja za hidrokreking i hidroobradu biće centar upravljanja proizvodnim procesima modernizovanog kompleksa.
Modernizacija Rafinerije nafte “Pančevo”, vrijedna oko 500 miliona evra, počela je juna 2009. godine i treba da bude završena do kraja 2012. godine.
Kompleks hidrokreginga i hidroobrade je najveći objekat koji se gradi u okviru programa modernizacije Rafinerije i predstavlja sastavni dio ugovora o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a, koji su potpisale Srbija i “Gaspromnjeft”. U izgradnju postrojenja za hidrokreging i hidroobradu biće uloženo 396 miliona evra.
Ostatak novca biće investiran u izgradnju postrojenja za proizvodnju vodonika, kao i u modernizaciju i izgradnju objekata industrijske infrastrukture fabrike i realizaciju ekoloških projekata.
Taj kompleks omogućiće povećanje obima prerade u pančevačoj rafineriji do 4,8 miliona tona nafte godišnje, čime će biti zadovoljene ne samo potrebe srpskog tržišta, već i omogućen izvoz u zemlje balkanskog regiona.
Komentariši