BEOGRAD, Bečki sporazum, a kojim su se strane banke obavezale da zadrže, u prošloj godini, svoju izloženost Srbiji i na taj način spriječe odliv kapitala iz naše zemlje, već 26. februara će biti značajno modifikovan .
Na sastanku koji će se, kao i prošle godine, održati u Beču o tome će razgovarati predstavnici Narodne banke Srbije, Međunarodnog monetarnog fonda i vodeći ljudi svih banaka koje su dominantno aktivne u Srbiji.
Procjene su da više nije neophodno da se na stari način održava kreditna aktivnost stranih banaka u Srbiji.U bankarskim krugovima koji se ovih dana pripremaju za odlazak u Beč. Banke koje danas posluju u Srbiji imaju dogovore sa svojim matičnim bankama da u ovoj godini, ukoliko bude potrebe za pozajmicama ne smanjuju svoje kreditne aktivnosti. I, suprotno – ukoliko ovo tržište ne raste u narednom periodu, neće biti ni potrebe za veliku kreditnu aktivnost. Jednostavno, ove godine će nivo izloženosti Srbiji određivati samo tržište.
U Beču će se, kako saznajemo, razgovarati i o mogućnosti postepene relaksacije sistema obavezne rezerve poslovnih banaka u Srbiji. Sa ovom idejom se ovih dana, inače, pregovara sa MMF.
Prema važećem sporazumu sa Fondom, monetarna politika se priprema za blago popuštanje izuzetne restriktivnosti koja je bila dominantna prethodnih godina – kažu u NBS. U tom smislu, Monetarni odbor NBS je već značajno umanjio referentnu kamatnu stopu, a što je uslovilo delimično pojeftinjenje dinarskih plasmana. Postoje ideje o mogućem smanjenju obavezne rezerve poslovnih banaka, a koje danas iznose oko 3,5 milijarde evra. To oslobađanje bi se dešavalo tokom cijele godine, a efekti te odluke, kroz mogućnost jeftinijih plasmana privredi i stanovništvu, mogući su u prvom kvartalu naredne godine.
Zahvaljujući sporazumu koji je početkom prošle godine napravljen u Beču, u momentu kada je većina stranih banaka najavila smanjenje plasmana prema Srbiji spriječeno je da u godini velike krize iz Srbije izađe nekoliko milijardi evra. Reprogramirane su obaveze brojnih firmi, a koje su prethodnih godina, zbog boljih uslova, radije pozajmljivale novac od matičnih, stranih banaka, nego od poslovnih banaka u Srbiji, a čiji su oni osnivači.
Ukoliko se procenat obavezne rezerve banaka umanji sa važećih 40 na 30 odsto, to bi, pri trenutnom iznosu devizne štednje, „oslobodilo“ oko 500 miliona evra.
Inače, prema podacima Ministarstva finansija u toku prošle godine, u 2009. godini ukupni plasmani banaka povećani su za gotovo 14 odsto u odnosu na godinu prije. Iznos pozajmica datih privredi veći je za 19 odsto, a onih koje su uzeli građani oko pet odsto. Večernje novosti
Komentariši