BEOGRAD, Nekadašnja zgrada Beobanke na Zelenom vijencu, koja je u vrijeme kada je originalno projektovana bila jedna od prvih koja je građena po tada novim tehnologijama, ponovo bi mogla da doživi iskorak i postane prvi neboder sa zelenim fasadama u Beogradu.
Plan projektnog biroa “Stattwerk” iz Stuttgarta, čiji je beogradski ogranak prošlog novembra postao vlasnik objekta na Zelenom vijencu, je da zgradu sa spoljašne strane obavije biljkama, vertikalnim baštama, kako bi bila energetski samostalna, sa idejom da neboder ubuduće utiče na mikroklimu i unaprijedi kvalitet života u tom dijelu grada.
U međuvremenu, kompanija je raspisala anketni konkurs, čiji će rezultati biti objavljeni za desetak dana.
Pobjednički rad neće biti realizovan, već se na konkursu traže ideje i autorske kreativne zamisli o tome na koji način bi zgrada mogla da bude transformisana po principima zelene i održive arhitekture.
Radove ocjenjuje međunarodni žiri sastavljan od stručnjaka iz Srbije i inostranstva, a među njima je i građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta u Braunschweigu Manfred Norbert Fisch.
U izjavi za Tanjug, Fisch ističe da je izgradnja energetski efikasnih zgrada jedan od naših zadataka u budućnosti kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida u svim zemljama i kako bi se smanjile klimatske promjene.
“To je razlog zbog kog moramo sve više da gradimo energetski efikasne zgrade, naročito u gradovima, poput Beograda, jer je u gradovima najveća koncentracija zgrada”, ističe on.
Kako kaže, energetski efikasne zgrade pomažu da se smanje operativni troškovi, odnosno da se uštedi novac.
“Ako ne koristite previše energije, onda čuvate svoj novčanik”, kaže Fisch.
Ističe i da ekonomija u budućnosti podrazumjeva energentski efikasne zgrade, manju potrošnju ulja, nafte i gasa. U Njemačkoj, kaže, već nekoliko godina uveliko rade na energetski efikasnoj i održivoj izgradnju, a sam godinama putuje širom sveta u želji da prenese to iskustvo iz prošlosti, šta su u Njemačkoj iskusili kad je reč o energetski efikasnim zgradama.
To ga je, dodaje, i inspirisalo da prihvati poziv kompanije da bude član žirija.
“Mi smo takođe pravili mnogo greška, ali želimo da donesemo naše znanje kako da se napravi najbolje rešenje. To je razlog zašto sam ovde, da pomognem i podržim izgradnju energetski efikasnih zgrada u Beogradu, a naročito ovaj projekat”, kaže Fisch.
Anketni konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rješenje eko-centra na Zelenom vijencu, završen je 25. novembra, a rezultati će biti objavljeni za desetak dana.
Sastojao se, zapravo, od dva paralelna konkursa – studentskog, na koji je stiglo oko 20 radova i drugog – za profesionalne arhitekte na koji je stiglo oko 40 radova.
U uži izbor ušlo je 19 radova, a najbolje prijedloge, iako nije predviđeno da se te ideje realizuju, čekaju nagrade – prvonagrađeni će dobiti 10.000 evra, drugi 3.000, treći 2.000, četvrti i peti po 1.000, dok će radovi od 6. do 10. mjesta dobiti po 500 evra.
Dekan beogradskog Arhitektonskog fakuletata Vladan Đokić, koji je takođe član žirija, istakao je za Tanjug da je sama zgrada na Zelenom vijencu izuzetno značajna za srpsku savremenu arhitekturu.
Navodi da ju je originalno projektovala arhitekta Milica Šterić, a bila je jedna od prvih poslovnih zgrada građena na principu tadašnje nove tehnologije, sa slobodno stojećim stubovima i transparentnom staklenom fasadom.
“To je bio jedan od prvih primera takve zgrade u Beogradu, a sada imamo mogućnost da takva zgrada, koja je u vreme projektovanja bila inovativna i napredna, ponovo doživi novi napredni korak, u skladu sa novom savremenom zelenom i održivom arhitekturom“, rekao je Đokić.
Zelena i održiva arhitektura ima za cilj da samu sebe može da održava, bude energetski efikasna i, u nekim situacijama, proizvodi pojedine karakteristike energije koje može i da šalje, kako bi okolne zgrade i čitavo okruženje imali od toga različite koristi, objašnjava profesor.
“Ovaj primer biće nešto veoma specifično za Beograd i nešto što će se u budućnosti sve više koristiti i projektovati“, zaključio je Đokić. Tanjug
Komentariši