BUKUREŠT, Rumunski premijer Emil Bok izjavio je da se njegova vlada nije lako odlučila da preduzme “bolne” mjere, ali je morala da čini “to što treba za spas Rumunije od kolapsa”.
Bok je za televiziju PRO TV aludirao da je za teško ekonomsko stanje zemlje kriva vlada Kalina Popeskua Taričeanua, naglasivši da bi “da je nastavljena politika iz 2008, Rumunija 2009. dostigla budžetski deficit od najmanje 12 odsto”.
Premijer je rekao da u toj situaciji njegova vlada nije imala drugo rješenje sem teških mjera kako bi postigla stabilnost.
Što se tiče smanjenih plata za 25 odsto u javnom sektoru, premijer je rekao da će u narednoj godini plate biti povećane za 15 odsto, jer je toliko trenutno moguće.
Naveo je da kada je vlada došla na vlast prije dvije godine bilo je 1,397.000 zaposlenih u javnom sektoru, a sada poslije strukturalne reforme ima ih 1,291.000. Dio otpuštenih se zaposlio u privatnom sektoru, a ostali su povećali stopu nezaposlenosti.
Bok je rekao da je vlada trebalo da odluči da i penzioneri sa nižim penzijama plaćaju zdravstveno osiguranje, jer do sada 10.700.000 građana to ne plaća, među njima i tri miliona penzionera.
Vlada je 7. decembra odlučila da penzioneri koji dobijaju od 750 do 1.000 leja (između 180 i 240 evra) plate 5,5 odsto za zdravstveno osiguranje. Penzoneri sa preko 1.000 leja su to i do sada plaćali.
Premijer je naveo da će u 2011. prihodi početi da se povećaju polazeći od prognoze da će ekonomski rast biti od 1,5 do 2 odsto i nisu predviđene druge mjere smanjenja prihoda u bužetskom sektoru.
Precizirao je da se taj rast zasniva na premisi stabilnosti i na budžetu za 2011. koji je orijentisan na rast investicija i smanjenje troškova države.
Na pitanje da li Vlada radi prema nalogu predsjednika Trajana Baseskua, premijer je odgovorio novinarima da to nije tačno, već da on ima “korektni institucionalni odnos sa predsjednikom” zasnovan na “partnerstvu u interesu Rumunije”.
U vezi sa izjavama premijera, stručnjaci su komentarisali za TV Realitatea da “Rumunija nije nikada bila na pragu kolapsa, već samo državni sektor koji treba da upravlja sopstvenom krizom”, u koju se ušlo zbog korišćenja državnog novca u korist vladajuće Demokratske liberalne partije (PDL).
Privatni sektor je i u uslovima globalne krize našao rješenja da opstane i čak da se razvije i u industriji i u izvozu i posebno u bankarskom sistemu, i da svojim porezima stvarno spasava državni budžet od kolapsa, dok su najveći broj državnih kompanija gubitnici i duguju ogromne pare državi, ocjenjuju analitičari. Beta
