BEOGRAD, Ne stišavaju se strasti oko eksploatacije rudnika plementitog metala “Čoka Marin”, na pomolu velika afera. Trujić: Sakriveno 350.000 tona rude. Popović: Sve regularno
Prof. dr Vlastimir Trujić, direktor Instituta rudarstva i metalurgije Srbije (IRMS), optužio je nadležne u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) “Bor” da su posao oko otvaranja i eksploatacije rudnika zlata “Čoka Marin”, kod Majdanpeka, kako se izrazio, “na namještenom tenderu, za 5,8 miliona evra, dodijelili borskoj privatnoj ‘tašna-mašna’ firmi RDS”.
– Tendera za dobijanje posla oko otvaranja “Čoka Marina”, zapravo, nije ni bilo, jer je nekome bilo u interesu da to radi RDS – ustvrdio je dr Trujić. – Umjesto tendera, išlo se na varijantu “uslužnih ponuda”, koje su, uz RDS, podnijeli još beogradski “Geodril” i RGP iz Vrdnika. A, po nezvaničnim informacijama, RDS upravo u tim firmama ima dio udjela i ljude na rukovodećim položajima. Ta preduzeća im, govore naši podaci, i služe da bi dobijali poslove na namještenim tenderima.
Direktor IRMS je optužio menadžment RTB da su radove na eksploataciji “Čoka Marina” mogli da obave i radnici podzemnog ležišta “Jama”, iz sastava borske kompanije, umjesto što su gotovo šest miliona evra dali privatnoj firmi RDS.
– Da sve bude čudnije, IRMS je utvrdio da u “Čoka Marinu” ima 460.000 tona rude, sa prosječnim sadržajem od 3,7 grama zlata po toni – nastavlja dr Trujić. – Međutim, RDS, koji je, najverovatnije, koristio naše podatke, jer nikakva istraživanja nisu obavili, je izradio elaborat po kome u “Čoka Marinu” ima 110.000 tona rude, sa prosječnim sadržajem od gotovo 15 grama po toni!
Prof dr. Trujić je podvukao da je, po njegovom mišljenju, ostatak rude “prikriven, kako bi mogao da bude predmet manipulacije preko privatnih firmi”.
– Najplastičnije, ono što se sada radi sa “Čoka Marinom” je kao jaje iz koga aktuelni menadžment RTB hoće da izvuče samo žumance. Ostatak bi, po njihovom konceptu eksploatacije, trebao da bude izraubovan, tako da neko kasnije od toga ima veliku vajdu – decidiran je Trujić, uz napomenu da bi tim slučajem trebalo da se pozabave nadležni istražni organi.
S druge strane, Mladen Popović, vlasnik RDS, poručuje da će dr Trujić sve izrečeno imati priliku da dokaže na sudu. Po njegovim riječima, “direktoru IRMS je glavni posao vođenje privatne zlatare, dok mu je upravljanje Institutom hobi”, zbog čega je u toj naučnoj ustanovi, u prethodnih 11 godina, koliko je tu dr Trujić direktor, umjesto nekadašnjih 800 radnika, na svojim radnim mjestima ostalo tek 180.
– RDS je dominantna firma na srpskom tržištu, specijalizovana za projektovanje i izvođenje rudarskih radova, koja ima godišnji promet veći od dva miliona evra – ističe Popović. – Naših 106 radnika angažovani su u rudniku olova i cinka “Rudnik”, kod Gornjeg Milanovca, ležištima magnezita “Šumadija Milićevci” i “Zlatibor”, radimo na površinskom kopu “Orlovac”, kod Čačka… Uz to, RDS je angažovan i na najzahtjevnijem rudarskom poslu u Srbiji – sanaciji zarušenih jama u rudniku antimona “Rujevac”, kod Ljubovije. A, svi ti poslovi su dokaz da smo eminentno preduzeće, a ne “tašna-mašna” firma – kako nas je okarakterisao dr Trujić.
Vlasnik RDS naglašava da je njegova firma regularno, u konkurenciji nekoliko kompanija iz zemlje i inostranstva, pobijedila na tenderu za izvođenje radova u “Čoka Marinu”. On kaže da će njegova firma za više od četiri godine naplatiti 5,8 miliona evra za otvaranje, eksploataciju i zatvaranje tog rudnika zlata kod Majdanpeka. On je negirao da je posredstvom drugih firmi dobio taj posao, uz napomenu da je RGP iz Vrdnika firma u državnom vlasništu, koja je u restrukturiranju.
– Tačno je da u “Čoka Marinu” ima oko 460.000 tona rude, ali samo 110.000 su rezerve, koje mogu da se ekonomično eksploatišu – objašnjava Popović. – Menadžment RTB je promijenio koncept eksploatacije “Čoka Marina”, budući da im je IRMS dao prijedlog da to rade metodom zarušavanja, pri kojoj je iskorišćenje svega 60 odsto, dok smo mi ponudili koncept otkopavanja, kojim će se iskoristiti čak 98 procenata rudnog bogatstva u rudniku zlata kod Majdanpeka.
POGIBIJA RUDARA
DR Trujić je posebno podvukao da IRMS ima četiri odsto udjela u “Čoka Marinu”, kao i da sa RTB imaju važeći ugovor o nadgledanju radova u tom ležištu.
– Međutim, kada smo došli u obilazak “Čoka Marina”, radnici RDS nam nisu dozvolili da priđemo tom rudniku – kazao je Trujić. – A, poznato je da su tri rudara iz RDS stradala prilikom eksploatacije rudnika magnezita.
Popović je tu tvrdnju Trujića nazvao “manipulacijom i zloupotrebom tuđe nesreće”, uz napomenu da je njegova firma oslobođena odgovornosti za tu tragediju. Novosti
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Iz naslova “SAZNANJA O SABOTAŽI U RUDNIKU ZLATA BLAGOJEV KAMEN KOJI JE POSLOVAO U SASTAVU INSTITUTA ZA BAKAR BOR” na adresi http://bokisingl.wordpress.com/2009/08/19/saznanja-o-sabotazi-u-rudniku-zlata-blagojev-kamen-koji-je-poslovao-u-sastavu-instituta-za-bakar-bor/ može se videti šta je Trujić uradio sa rudnikom zlata Blagojev Kamen, koji je bio u vlasništvu Instituta za bakar u kome je on bio direktor.
Zašto tada nije anganžovao državne organe da utvrde ko je odgovoran za izvršenu sabotažu?