BEOGRAD, Predsjednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da očekuje da se u Srbiji u ovoj godini obezbijedi makroekonomska stabilnost i da ne dođe do recesije.
On je na poslovnom forumu kiparskih i srpskih privrednika u Privrednoj komori Srbije /PKS/ u Beogradu istakao da će se ove godine teško ostvariti planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, ali da će izvjesnog rasta, ipak, biti.
Cvetković je naglasio da Vlada Srbije od oktobra prošle godine reaguje na globalnu ekonomsku krizu i da su nove mjere za subvencionisanje kredita bile dobra reakcija jer je pokazano veliko interesovanje privrednika i građana.
“Ako tako bude nastavljeno Vlada će razmotriti da se obezbedi dodatna sredstva za kreditiranje privrede i potražnje”, rekao je Cvetković.
On je najavio da će u narednim mjesecima biti dogovoren novi aranžman sa MMF-om, odnosno da će sadašnji aranžman iz predostrožnosti postati redovan stend-baj aranžman sa podrškom za Srbiju od oko dvije milijarde dolara.
“Taj aranžman će obezbediti dodatnu podršku deviznim rezervama Srbije, ali će se njime stvoriti i uslovi za lakše dobijanje pozajmica od međunarodnih kreditora”, ocijenio je premijer Srbije.
Cvetković je naveo da Srbija u ovoj godini očekuje i 400.000.000 evra makroekonmske finansijske podrške od EU za prevazilaženje krize i 100.000.000 evra iz pretpristupnih fondova Unije (IPA).
On je istakao da Vlada ne planira smanjenje plata i penzija u okviru novog dogovora sa MMF-om.
“Novi aranžman bi tek trebalo da se pregovara, ali nije realno da se plate i penzije smanjuju jer su one već obezvređene slabljenjem dinara u poslednja dva meseca”, rekao je Cvetković novinarima.
Cvetković je kazao i da se priprema racionalizacija troškova u državnoj administraciji, ali da to ne znači i smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi.
Potpredsjednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da je za sada predviđeno da Misija MMF-a dođe oko 10. marta i da bi tokom te posjete trebalo da se utvrdi koliko će Srbija morati da smanji rashode i kolika će joj finansijska podrška biti potrebna.
“Tokom te posete videće se koliki su prihodi i rashodi države i u tom smislu će se preseći koliko rashoda treba smanjiti, a koliko će dodatnog novca dobiti od Svetske banke i EU za budžet i od MMF-a za podršku platnom bilansu i dinaru”, naveo je Đelić.
On je najavio da bi u martu Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj trebalo da odobre 250.000.000 evra kredita za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Đelić je podsjetio da je tokom posjete evropskog komesara Olija Rena Srbija dobila podršku da dio novca iz pretpristupnih (IPA) fondova pretvori u budžetsku podršku i da očekuje da će tačan iznos te podrške biti saopšten u martu.
On je rekao da je pokrenut i razgovor o tome da Evropska centralna banka i Evropska komisija daju podršku bankarskom sistemu zemalja zapadnog Balkana i da se uspostavi mehanizam da se banke iz EU spriječe da povlače novac iz ogranaka na zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.
Predsjednik Kipra Dimitris Hristofias rekao je da je Kipar dobar saveznik Srbije na njenom putu uključenja u EU.
“Srbija je neotuđivi dio evropske porodice i ključna zemlja za stabilnost Balkana i jugoistočne Evrope”, istakao je predsjednik Kira.
Hristofias je pozvao srpske i kiparske privrednike da zajednički nastupaju na trećim tržištima, prije svega sjeverne Afrike i Bliskog istoka.
On je naglasio da su poslovne veze Srbije i Kipra dobre i da veliki broj kiparskih preduzetnika već posluje na srpskom tržištu, ali da postoje uslovi za još veći razvoj ekonomskih odnosa.
