FRANKFURT, Ne očekuje se da će Evropska centralna banka ponuditi dodatnu pomoć za 17 država koje kao valutu koriste evro na današnjem sastanku.
Analitičari vjeruju da će banka osnovnu kamatnu stopu ostaviti nepromijenjenom, na rekordno niskom nivou od 0,75 odsto i zadržati stav da je učinila sve što je potrebno i da je sada na vladama da dovedu u red svoje finansije i smanje birokratiju i propise koji blokiraju snažniji privredni rast.
Evrozoni bi definitivno dobro došao podsticaj, budući da je njena ekonomija u drugom kvartalu potonula za 0,3 odsto, a Evropska komisija predviđa da će na nivou cijele godine pasti za 0,4 odsto i, što je još više zabrinjavajuće, sljedeće godine porasti za samo 0,1 odsto. To znači da će nezaposlenost ostati visoka bar do 2014.
Pet zemalja evrozone su u recesiji: Italija, Španija, Portugal, Grčka i Kipar.
ECB je već iskoristila glavno stimulativno oruđe, sniženje kamatnih stopa. Ključna kamatna stopa, po kojoj banke iz privatnog sektora pozajmljuju novac od ECB, već je rekordno niska, a stope na tržištu novca su u nekim slučajevima blizu nule.
Centralna banka je takođe ponudila bilion evra vrijedne jeftine trogodišnje kredite za banke, a u septembru je navela da će kupovati obveznice prezaduženih zemalja, ako one pristanu da snize budžetske deficite. Takva kupovina snizila bi troškove zaduživanja datih zemalja.
Svi ti potezi uspjeli su da spriječe totalni kolaps, ali analitičari, pa i zvaničnici ECB, se sada pitaju koliko bi dalje sniženje stope refinansiranja pomoglo.
U teoriji, smanjenje kamatne stope stimuliše ekonomiju jer potrošačima i preduzećima olakšava pozajmljivanje novca, potrošnju i ulaganje. Međutim, niske stope i povoljni zajmovi za banke ne odražavaju se na širu privredu, jer firme ne vide razlog da se zadužuju i šire proizvodnju kada je ekonomija slaba. Tanjug
Komentariši