Dolar prvi put ispod jednog “švajcarca”, akcije padaju

NJUJORK, LONDON, Na jučerašnjem otvaranju Njujorške berze, indikativni indeksi akcija iskazuju izuzetno oštar pad, a dolar istovremeno nastavlja sunovrat, spustivši se ispod nivoa od jednog švajcarskog franka.
  I američka valuta i druge američke hartije od vrijednosti su u nemilosti investitora jer se oni, poslije vijesti o finansijskom krahu “Bear Stearnsa” i hitnoj pomoći za tu investicionu banku, petu po veličini u SAD, pribojavaju da kreditna kriza dalje narasta i izmiče kontroli.
  Na berzama dominira strah od gubitaka finansijskih kompanija i daljih potresa na kreditnom tržištu, kao i očekivanje da američka centralna banka nastavi da smanjuje ključne kamate.
  U takvoj klimi, evro je odletio uvis, do 1,59 dolara, a potom se povukao nešto ispod te granice. “Zelena valuta” je, pak, skliznula prvi put ispod granice od jednog švajcarskog franka (0,982), kao i ispod 100 jena (96,62).
  Dau Džonsov indeks akcija, u čiji sastav ulazi trideset najlikrativnijih američkih korporacija iz svih grana privrede, bio je na otvaranju trgovanja u padu čak 177 poena ili skoro jedan i po odsto, dok je indeks Standard i Purs niži za 1,6, a Nasdak, koji iskazuje prosječnu vrijednost akcija isključivo kompanija visoke tehnologije, bilježi minus veći od dva procenta.         
  Na evropskim berzama će, kako trenutno stvari stoje, ovo najverovatnije biti najveći dnevni pad indeksa akcija u protekla dva mjeseca. U ranom popodnevnom trgovanju panevropski indeks FTSEurofirst 300 je niži čak 3,6 odsto, britanski FTSE 100 bilježi pad od 2,4 odsto, njemački Daks od 3,2, a francuski CAC 40 od 2,4 procenta.
  Stručnjak francuske banke “BNP Pariba” Edmund Šing ukazuje da se potresi bilježe na svim tržištima posle vijesti o “Bear Stearnsu” i da trenutno nije poželjno ulagati u akcije.
  “Svi se pitaju: ko je sljedeći? Ima li ‘Bear Stearnsa’ u Evropi i da li bi investicione banke mogle da počnu da propadaju,” naveo je Šing.
  Očekuje se da centralna banka SAD sutra smanji ključnu kamatnu stopu, na federalne fondove, moguće za čitav procenat, poslije iznenadnog smanjenja eskontne stope za 0,25 odsto.
  Među najvećim gubitnicima juče su bile banke, jer su njihove akcije u padu od skoro 11 odsto (švajcarska UBS) do oko osam odsto (Rojal benk ov Skotland i Barkliz).
  Jedan od retkih “dobitnika” je grčka telekekomunikaciona grupa OTE. Vrijednost akcija te kompanije skočila je za više od osam odsto po saopštenju “Dojče telekoma” da će u grčkoj kompaniji kupiti udio od 20 odsto.