BEOGRAD, Sistemsko rješavanje spirale nelikvidnosti srpske privrede, čuje se ovih dana od stručnjaka, ne bi trebalo da ignoriše ni stečaj, kao proces iz koga bi mnoga preduzeća izašla zdravija nego što su danas. Silom zakona, koji omogućava automatski stečaj, za prvih šest mjeseci već je nestalo 4.970 privrednih društava u Srbiji. Ostaje pitanje koliko njih bi možda imalo drugačiju sudbinu da im u nekim poslovima naručilac nije bila država, opština ili neko od javnih preduzeća, jer svi oni zajedno privredi duguju oko 107 milijardi dinara.
I kada zaživi najavljeno redovno izmirivanje obaveza u roku od 60 dana, nagomilana potraživanja će se najvjerovatnije vraćati godinama. A ko zna koliko će firmi skrenuti u stečaj, između ostalog, i zbog poslova koje nisu uspjeli da naplate.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog savjeta, smatra da je moguće da država brže i redovnije izmiruje svoje obaveze prema privredi, što bi ublažilo nelikvidnost, ali za rješavanje problema je potrebna sistemska reforma.
– Treba imati u vidu da nema prostora za povećanje javnih rashoda, tako da u predviđenom obimu javne potrošnje treba naći način za brže plaćanje države prema preduzećima – rekao je Vučković. – Ne smije se tolerisati ni dugovanje fizičkih i pravnih lica prema državi, jer se stvara začarani krug u kome svako svakom duguje, postoje nenaplaćena potraživanja, gomilanje obaveza i nelikvidnosti. Ne smije se bježati ni od stečaja, to je jedan normalan, čak i poželjan proces, jer neka preduzeća bi sigurno iz tog stečaja izašla zdravija nego što su sada.
Od stečaja i sada rijetko ko uspijeva da pobjegne. Kako kažu u Uniji poslodavaca zbog neplaćanja države u njemu su završile i mnoge dobre firme, koje su imale perspektivu.
– Privatna preduzeća moraju da rade sa državom, jer ona učestvuje u čak 45 odsto bruto domaćeg proizvoda i nema dovoljno drugog posla – ističe Dragoljub Rajić. – Procjenjuje se da bi uskoro u stečaj moglo da ode još oko tri do četiri hiljade preduzeća i to onih do 50 zaposlenih. To je ogroman broj radnika, a firme nisu dovoljno velike da bi zainteresovale nekog jakog partnera da ih spase. Da država ne pokriva gubitke javnih preduzeća, ja vjerujem da bi ih od 570 sigurno 530 otišlo u stečaj.
S druge strane, procenat onih koji oporavljeni izađu iz stečaja je zanemarljiv. Poslodavci tako odavno traže prebijanje dugova sa državom ili poreske olakšice za one kojima nije platila obaveze. Nadležni, međutim, odgovaraju da strana iskustva pokazuju da to nije dobro rješenje.
Slučaj “Ikarbus”
Kako propadanje jedne firme u ambis šalje i njegove kooperante pokazuje slučaj “Ikarbusa”. U Uniji poslodavaca objašnjavaju da postoji čitava grupa malih preduzeća, sa ukupno 2.500 zaposlenih, koja je radila za nekadašnjeg giganta. Od tada vuku dug od šest miliona evra. Uslijedila je jedna neuspjela privatizacija, iščekuje su druga prodaja, a kooperanti grcaju u dugovima. Dug nisu naplatili i bore se za opstanak.
Neefikasno sudstvo
Država mora da riješi i problem neefikasnog sudstva, koji je drugi veliki razlog propadanja firmi – dodaju u Uniji poslodavaca.
– Imate preduzeća koja dobijaju poslove na javnim nabavkama i male firme koje su njihovi podizvođači. Često ta velika firma ne plaća svoje podizvođače i spremna je da plati i sudske troškove, jer zna da će nekoliko godina raspolagati tim novcem. Novosti
