BRISEL, Grčka i Poljska su prošle godine izvukle najveću korist iz budžeta Evropske unije, dok je Njemačka bila njegov vodeći finansijer, pokazali su objavljeni podaci Evropske komisije.
Grčka je lani od EU dobila 6,3 milijarde evra (9,2 milijarde dolara), ili 2,7 odsto svog ekonomskog proizvoda, više nego što je uplatila u okviru svojih dužnosti kao članice. Sredstva je uglavnom koristila za razvoj poljoprivrede i projekte kao što su izgradnja autoputeva i zaštita čovekove okoline.
Poljska je bila drugi neto dobitnik sa 4,4 milijarde evra, ili 1,3 odsto svog proizvoda, prenosi Rojters.
Izvještaj Komisije je potvrdio da je Njemačka od svih 27 članica EU učinila najviše na finansiranju tog bloka jer je prošle godine uplatila 8,8 milijardi evra više nego što je iz budžeta dobila.
Ostali neto finansijeri budžeta EU bili su Austrija, Britanija, Italija, Francuska, Holandija i Švedska koje će se sve, kako se očekuje, žaliti zbog pražnjenja budžeta EU tokom pregovora o njegovoj reformi koji treba da počnu iduće godine.
Među neto korisnicima budžeta su bile Portugalija, Španija i 12 uglavnom bivših komunističkih zemalja koje su se priključile Uniji 2004. ili 2007. Španija je i dalje sve manji neto dobitnik jer je postala bogatija i time se kvalifikovala za manju pomoć. Ta zemlja je lani iz budžeta EU primila 2,8 milijardi evra više nego što je u njega uplatila, u poređenju sa 8,5 milijardi evra u 2004. Ukupno gledano, oko 40 odsto prošlogodišnjeg budžeta od 116,5 milijardi evra utrošeno je na otvaranje novih radnih mjesta, izgradnju infrastrukture i povećanje ekonomske konkurentnosti. Poljoprivredne subvencije su učestvovale sa 37 odsto u ukupnim budžetskim troškovima EU.
Komesar EU za budžet Algirdas Semeta je izjavio da su “izdaci u 2008. za područja, kao što su istraživanja, inovacije i obučavanje ljudi za različite poslove doprinjeli da Evropa krene ka oporavku”.
EU će iduće godine pokrenuti pregovore o velikoj reformi svog budžeta, pri čemu se očekuje da zemlje kao što su Britanija i Švedska zatraže smanjenje poljoprivrednih subvencija, dok će Francuska stati u njihovu odbranu. Siromašnije članice će se, pak, boriti da se zadrže fondovi EU za regionalni razvoj.
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši