BERLIN, Svjetska banka procjenjuje da šteta koju su Japanu nanijeli zemljotres i cunami iznosi skoro 166 milijardi evra, što je duplo više od štete od zemljotresa u Kobeu 1995. godine, ali i pored toga, većina ekonomista predviđa dalji privredni rast Japana, iako usporen.
Jerg Kremer iz njemačke Komercbanke, na osnovu iskustva nakon Kobea, očekuje “efekat obnove”.
“To je takođe bio veoma jak zemljotres koji se dogodio u januaru 1995. Industrijska proizvodnja u odnosu na decembar pala je za više od dva odsto, ali je oporavak zabilježen već u februaru, a zatim je rast nastavljen. Dakle, uz svu tragediju koju je donio zemljotres, pokazalo se da je oporavak brz”, rekao je on, prenose njemački mediji.
Čak i u slučaju najgoreg mogućeg scenarija sa nuklearkom Fukušima, uticaj na svjetsku privredu bio bi ograničen.
Ekonomisti se slažu da bi globalni rast bio manji za oko jedan odsto. U ovom trenutku, banka “Sarasin” očekuje godišnji rast svjetske ekonomije od 4,8 procenata.
“Čak i kada bi se dogodio pad od jedan odsto, to opet ne bi dovelo do recesije… Japan je relativno zatvoreno društvo. Za potrebe tamošnje privrede uvozi se samo oko 10 odsto, a to znači da ne bi bilo nekog velikog uticaja na druge zemlje”, ističe Jan Pozer iz švajcarske banke “Sarasin”.
On je rekao da se u slučaju najgoreg scenarija u Fukušimi mora računati da bi katastrofa onemogućila bilo kakav oblik života hiljadama godina u prečniku od 50 kilometara i da bi radioaktivni oblak, bar privremeno, paralisao život i u Tokiju.
“To bi značilo da bi privreda bila zamrznuta bar pola godine i da bi godišnja proizvodnja bila prepolovljena.U regionu Tokija ostvaruje se 40 procenata japanskog dohotka. Gubitak na duži rok bio bi čak deset odsto”, rekao je Pozer.
On je rekao da će sve ovo dovesti do promjena u oblasti energetike.
“Njemačka je već počela da koriguje svoju politiku po pitanju korišćenja nuklearne energije. Čak je i Kina privremeno zaustavila dalju izgradnju nuklearki. To će dovesti do toga da se više okrenemo alternativnim izvorima energije, ali i da više koristimo energiju iz fosilnih goriva”, rekao je on.
“A ako se ubrzo ne bude pronašao način za efikasnije dobijanje energije iz alternativnih izvora i fosilnih goriva, to znači da će poskupjeti kako struja, tako i gorivo na pumpama”, smatra on.
