BEOGRAD, Dok se inspektori u Srbiji žale da ih nema dovoljno da bi kontrolisali sva preduzeća, privrednici smatraju da njihov broj i efikasnost nisu najveći problemi u ovoj oblasti. Među zamjerkama poslovne zajednice je činjenica da postupanje inspektora često nije uređeno pravilnicima, a ako i jeste, privredi sadržaj nije poznat. S druge strane, nadležnosti raznih inspekcija se prepliću, a utisak privrede je da se međusobno „otimaju“ samo da bi naplatile više kazni.
Činjenica je da inspekcije nisu uspjele da smanje udio „sive“ ekonomije u Srbiji. Zavisno od institucije iz koje stižu, procjene se kreću da između pola miliona i milion ljudi u Srbiji radi bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
– Kontroliše se samo onaj dio privrede koji posluje u legalnim tokovima – prenosi Vidosava Džagić, potpredsjednik PKS, primjedbe privrednika. – Praksa je da se redovno kontrolišu isti privredni subjekti. Potrebno je definisati nadležnosti za suzbijanje sive ekonomije u propisima, ali i pojačati kapacitete inspekcija za suzbijanje sive ekonomije. Treba planirati inspekcijski nadzor i povećati inspekcijsku kontrolu onih privrednih subjekata kod kojih postoji pojačan rizik prestupa.
Među zahtjevima poslovne zajednice je jasno definisanje nadležnosti. Smatraju i da treba obezbjediti javnost zapisnika inspektora, kako bi se znalo koga koji inspektor kontroliše, šta je bio predmet kontrole, i kolika je kazna za neusklađenost sa propisima.
– Prilikom podnošenja prijava i kažnjavanja za prekršaje ne vodi se računa o dužini trajanja, iskustvu i ekonomskoj snazi privrednog subjekta – zaključuje Vidosava Džagić. Novosti
