BANJALUKA, Investiciono-razvojna banka (IRB) RS i fondovi kojima upravlja u protekloj godini ostvarili su dobit od 24,5 miliona KM, što je u poređenju sa 2011. godinom za 13,2 miliona KM manje, odnosno 35 odsto.
Iz IRB-a su istakli da su s ostvarenim rezultatima opravdali ulogu jednog od najvažnijih stubova finansijske podrške domaćoj privredi i dodali kako je u prošloj godini najveću dobit ostvario Fond za razvoj i zapošljavanje od 7,9 miliona i Fond za restituciju od šest miliona KM.
Naime, zaključno sa krajem prošle godine, po osnovu svih ukupno plasiranih kreditnih sredstava, IRB je najviše novca usmjerila u kreditne linije za preduzetnike i preduzeća, 436,3 miliona KM, što čini 45,1 odsto ukupnog plasmana. Nakon njih slijede stambeni krediti, sa plasiranih 221,2 miliona KM, što predstavlja 22,9 odsto udjela plasiranih sredstava. Krediti za mala i srednja preduzeća iz linije EIB-a imali su udio od 10,1 odsto, sa plasiranih 97,8 miliona KM.
U IRB-u ističu da su njihovi kreditni plasmani u domaću privredu činili više od petine ukupne kreditne podrške bankarskog sektora privredi RS.
IRB je u prerađivačku industriju plasirala 341,8 miliona KM, a nakon nje slijede poljoprivreda, lov i šumarstvo sa 104,5 miliona i građevinarstvo sa 56,6 miliona.
“Na ovaj način podržana su područja od posebnog značaja za domaću ekonomiju, s obzirom na to da se u istima stvara oko jedna četvrtina BDP RS”, navode u ovoj instituciji.
Uprkos navedenim pokazateljima, Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, smatra da IRB nije ispunio očekivanja.
“Inicijalna ideja IRB-a bila je nova i velika podrška zapošljavanju radnika u RS, što je trebalo da bude zamajac privredi RS”, rekao je Pavlović.
On je istakao da je IRB ostvario lošije rezultate kada god je sam plasirao sredstva koje komercijalni bankarski sektor nije htio da podrži zbog velikog rizika.
“IRB je favorizovao velike kredite koji su nosili veliki rizik, što je suštinski dovelo do toga da se stvaraju gubici”, ocijenio je Pavlović.
Pavlović smatra da bi iznos dobiti IRB-a, s obzirom na iznos kamata i plasman od preko milijardu KM, trebalo da bude daleko veći od ostvarenog.
Prema saopštenju IRB-a, banka je od početka rada, zaključno sa krajem 2012. godine, plasirala ukupno 1,18 milijardu KM, što strukturalno posmatrano znači 966,8 miliona KM ili 81,9 odsto putem kreditnih linija i zajmova, te 212,9 miliona KM ili 18,1 odsto putem plasmana u hartije od vrijednosti (HoV) emitenata sa područja RS.
Rast plasmana stambenih kredita
Tokom 2012. godine nastavljen je trend rasta učešća stambenih kredita IRB RS, koji su u ukupnim kreditima na kraju godine iznosili 31 odsto.
IRB je od osnivanja učestvovala u gotovo svim emisijama municipalnih obveznica u koje je uloženo 58,4 miliona KM.
“Na ovaj način, IRB RS je finansijski podržala izgradnju i revitalizaciju lokalne infrastrukture, kao i realizaciju ostalih projekata od značaja za lokalne zajednice u RS”, naveli su u IRB-u. Nezavisne novine
