BANJALUKA, Izvoz BiH u zemlje CEFTA u prvom kvartalu ove godine pao je gotovo za petinu, u odnosu na isti period prošle godine, dok je plasman robe posebno srezan u Crnu Goru i Srbiju, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Ekonomski stručnjaci smatraju da bi se uzrok tolikog pada izvoza, posebno u najveće trgovinske partnere iz CEFTA, mogao tražiti u jačoj konkurenciji na tim tržištima, a što bi trebalo da bude ozbiljan signal domaćim firmama.
Naime, prema tim podacima, izvoz u zemlje potpisnice Centralnoevropskih sporazuma o slobodnoj trgovini – CEFTA, u prvom kvartalu ove godine iznosio je 267 miliona maraka i smanjen je za 19,8 odsto, dok je uvoz bio 451 milion maraka i povećan je za 7,2 odsto.
Posmatrano po pojedinim zemljama, treba naglasiti da je izvoz u Srbiju u tom periodu manji za 26 odsto, i iznosio je svega 148 miliona KM, dok je istovremeno uvoz iz Srbije povećan za 13,6 odsto na 409 miliona maraka.
Pored toga, pad izvoza u Crnu Goru iznosio je čak 45,3 odsto, i iznosio je 44,9 miliona KM, dok je izvoz u Makedoniju porastao za 36,5 odsto, uz vrijednost od 29,9 miliona maraka.
“Izvoz u ostale zemlje CEFTA, odnosno Albaniju i Moldaviju, zabilježio je rast od 53,7 odsto na ukupno 43,7 miliona maraka”, naveli su iz Agencije za statistiku BiH i dodali da je pokrivenost uvoza izvozom sa zemljama CEFTA pala na 59,1 odsto.
Predrag Duduković, član Udruženja ekonomista RS – SWOT, smatra da je uzrok ovolikog pada izvoza u zemlje CEFTA upravo u konkurenciji na tim tržištima, što bi, kako je rekao, trebalo da bude ozbiljan signal za domaće firme.
“Na ta tržišta s jedne strane ulaze novi dobavljači, a sa druge strane tu su i domaći dobavljači. Bh. dobavljači se vjerovatno nisu prilagodili tim novim uslovima tržišta i ušli su novi”, rekao je Duduković i dodao da razlog ne bi trebalo tražiti u lošijoj kupovnoj moći u Srbiji i Crnoj Gori, niti u nekim ograničenjima za izvoz, jer pokazatelja o tome nema. Tu je, dakle, kako je rekao, uglavnom problem tržišta, koje prihvata svakoga i došli su neki drugi dobavljači s povoljnijim uslovima i samim tim smanjili izvoz iz BiH.
“Novi dobavljači dolaze iz drugih zemalja CEFTA, posebno iz Makedonije, koja ima jaku ekspanziju ekonomije, a tu je i Albanija, a čak mogu da dođu i iz EU, jer sada uvoz robe iz EU ima sličan tretman kao uvoz iz CEFTA”, naveo je Duduković. Prema njegovim riječima, ovaj osjetan pad izvoza u CEFTA bi trebalo da bude signal domaćim firmama, koje treba da izvrše analize i vide prave uzroke manjeg obima izvoza, odnosno utvrde da li možda tim partnerima ne odgovaraju cijene ili kvalitet.
Inače, pad izvoza i uvoza karakteristika je spoljnotrgovinske razmjene BiH u prvom kvartalu 2016. godine. Tako je u prva tri mjeseca ove godine izvoz BiH iznosio 2,1 milijardu KM, što je za 0,2 odsto manje nego u istom periodu 2015. godine, a uvoz 3,5 milijardi KM, što je smanjenje za 1,6 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom narasla je na 60,2 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit iznosio 1,39 milijardi maraka.
Prerađivačka industrija zabilježila je rast izvoza od 0,9 odsto, dosegavši ukupnu vrijednost od 1,09 milijardi KM. I dok je u proizvodnji baznih metala zabilježen pad izvoza od 31,6 odsto, u proizvodnji namještaja registrovan je rast od 6,9 odsto (ukupno 138,5 miliona KM), a u prehrambenoj industriji rast od 0,9 odsto (ukupno 84,7 miliona KM).
Drastičan pad izvoza od 42,1 odsto bilježi se u oblasti električne energije, gasa, pare i klimatizacije, a ukupno je u prvom kvartalu iznosio 60,8 miliona KM. Usljed stopiranja izvoza mesa u Tursku, izvoz mesa i mesnih prerađevina manji je za 32,3 odsto.
Na drugoj strani, uvoz nafte i naftnih derivata smanjen je za 31,9 odsto u odnosu na prvi kvartal prethodne godine i iznosio je ukupno 207,3 miliona maraka. Kada je u pitanju izvoz u zemlje u EU, on je povećan za 5,4 odsto, dok je uvoz iz ovih zemalja pojačan za 2,2 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom sa zemljama EU dosegla je 73,6 odsto. Nezavisne novine
