BEOGRAD, Reprogramiranje kredita preduzećima u Srbiji ponajviše će, vjeruju analitičari, pomoći kompanijama koje rade posao od državnog interesa ili imaju specijalan status kod neke od poslovnih banaka. Ukoliko imaju druge aktivnosti, recimo, u vezi s privatnim sektorom, poslovne banke i bukvalno „skeniraju“ sve podatke prije nego što im odobre ili reprogramiraju kredit. Provjeravaju se vlasnici, povezane firme i njihovi dugovi. Tako se i dešava da firma dobro posluje i ispunjava uslove za pozajmicu, ali da, ipak, bude odbijena, uz obrazloženje da je neka kompanija iz sistema u blokadi.
Ipak, nekim firmama poput „Nibens grupe“, čiji je vlasnik Milo Đurašković nedavno uhapšen, za dobijanje kreditnih linija vrijednih čak 140 miliona evra, poslovnim bankama bilo je dovoljno to što „on radi sa državom“. Uz to su se i obezbjedile. Kako „Novosti“ saznaju, dio bankara je kompanijama iz ove grupe odobravao pozajmice, ali uz mjesečnu kamatu od čak 1,5 odsto. Tako su, bar dok je trajalo, neke od poslovnih banaka imale od Đuraškovića ekstra zaradu.
– Postoji odluka Narodne banke Srbije po kojoj banka mora da pročešlja cjelokupnu genezu preduzeća, prije svega bonitet, da nije u blokadi, kolika su mu dugovanja, na koji rok – kaže za „Novosti“ Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. – Firme su u velikim problemima. Sve se teže zadužuju i uz sve veće probleme otplaćuju obaveze. Tako je, prema našim podacima, prošlog mjeseca dug firmi pao na 11,70 milijardi evra, dok je u aprilu bio veći za 200 miliona evra. Kašnjenje u otplati je u maju dostiglo 14,9 odsto, a krajem prošle godine je bilo 13,4 odsto. Bankama je sve teže da nađu „zdravog“ klijenta, kome će da daju zajam. NBS zahtjeva da procjene rizik za svaki odobreni zajam.
Problematični
Problematični krediti bankarskog sektora u Srbiji iznose 270 milijardi dinara i čine 16,9 odsto ukupno odobrenih kredita. Problematični plasmani privrede – javni i privatni sektor, čine i dalje 72 odsto ukupnih problematičnih plasmana, učešće stanovništva je 14 odsto, dok sve ostale kategorije čine 13 odsto ukupnih problematičnih kredita. Ukupni problematični krediti privrede, isključujući javna preduzeća, iznose 197 milijardi dinara.
Subvencija kao garancija
Kako je za „Novosti“ potvrđeno u bankarskim krugovima, tokom prošle i početkom ove godine mnogi krediti su poljoprivrednicima odobravani na bazi činjenice da država daje subvenciju za ratare koji imaju imanja od 100 hektara. Prema priznanju bankara, na bazi ove kalkulacije očekivanog prihoda od države, uglavnom su se pozajmice i odobravale. Novosti
