BRISEL, Evropska unija želi da postavi moćan finansijski “štit” koji bi tržištima sugerisao da Španija može biti spašena, ali države koje snose najveći dio troškova tog finansijskog “štita”, ili “kišobrana”, kao što je Njemačka, koče taj proces.
“Kišobran” trenutno vrijedi 750 milijardi evra. Ali, kada će morati da se poveća i za koliko, pitanje je o kome će 17 država evrozone i Komisija EU raspravljati na samitu u Briselu.
Predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da bi trebalo povećati sredstva u fondu za pomoć najzaduženijim članicama evrozone, koji je nazvan “kišobran spasa”, a njemački kancelar Angela Merkel misli da za to nema razloga.
Ona smatra da će svako povećanje sredstava u fondu u kome je trenutno 750 milijardi evra ići na teret njemačkih poreskih obveznika – navodi Radio “Dojče vele”.
“Sada je jedna zemlja ispod `kišobrana` – Irska, tako da sredstva ni približno nisu iskorišćena. Ponavljam da podržavamo evro i učinićemo sve što je neophodno”, kaže Angela Merkel.
U Evropskoj komisiji smatraju da je “kišobran” suviše mali da bi se umirili nepovjerljivi investitori koji računaju na to da ni Portugalija ni Španija neće moći da otplaćuju dugove.
“Komisija smatra da bi trebalo povećati sredstva `kišobrana spasa` i time proširiti mogućnosti djelovanja”, kaže komesar za monetarna pitanja Oli Ren.
Od 750 milijardi evra može da se koristi 460 milijardi, a ostalo su garancije.
Barozo bi da poveća “kišobran” kako bi se spremno dočekala eventualna sljedeća kriza, ali njemački ministar finansija Volfgang Šojble zahtijeva da se prvo raščisti ko će platiti račun.
“Jasno smo saopštili da nismo spremni da povećamo sredstva za pomoć, ako sve članice evrozone, a trenutno ih je 17, ne preuzmu svoj dio. Već sam rekao: “solidarnost nije jednosmjerna ulica” – objašnjava Šojble.
Sporovi oko “kišobrana spasa” skreću pažnju sa prave teme, smatra profesor sa Oksforda Klemens Fist.
“Proširenje `kišobrana spasa` vodi mimo cilja. Ponašamo se kao da je sve pitanje likvidnosti, kao da je potrebno obezbijediti novac za nekoliko zemalja pa će sve opet biti u redu. Problem nije u tome što nema dovoljno kredita za Irsku ili Grčku, nego u tome što te zemlje vjerovatno nikada neće moći da otplate dugove”, smatra profesor Fist.
Prema njegovom mišljenju, te države će kad-tad biti primorane da reprogramiraju dugove koje će morati da preuzmu povjerioci i druge članice evrozone, dakle poreski obveznici.
