PRAG, Grčki deficit, kao i onaj u Portugalu, Italiji, Irskoj i Španiji odrazio se na vrijednost evra, koji je najniži u odnosu na dolar u posljednjih šest mjeseci.
Evro se suočava sa najozbiljnijim testom od kada je Evropska unija uvela jedinstvenu valutu pre 11 godina u trenutku kada Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB) pokušavaju da nadju izlaz iz krize u koju je upalo pet od 16 članica evrozone.
„Biti dužan kao Grčka“, rečenica koju su izgovarale starije generacije, ponovno je aktuelna. Ovaj put strah se uvukao u članice evrozone, jer se grčki deficit, kao i onaj u Portugalu, Italiji, Irskoj i Španiji odrazio na vrijednost evra. Najniži je u odnosu na dolar u posljednjih šest mjeseci.
Grčka je u minusu 294 milijarda dolara. Dug premašuje bruto društveni proizvod ove zemlje. Strani investitori strahuju da bi grčka boljka mogla preći i na ostale članice evrozone što bi dodatno moglo da uzdrma evro.
Glavni ekonomista Centra za evropske reforme u Londonu Sajmon Tilford smatra da je teško prognozirati posljedice koje će deficit pojedinih država imati na evrozonu. “Postoji rizik da Grčka bankrotira, i u tom slučaju izuzetno je teško prognozirati šta bi se ostalima moglo dogoditi”, kaže on.
Evro je star 11 godina, no evrozona je monetarna, a ne fiskalna unija, što znači da svaka od 16 vlada članica te zone kontroliše svoje budžetske i fiskalne aktivnosti, dok Evropska komisija ima tek ograničenu mogućnost regulisanja monetarnih i fiskalnih tokova. Zato je Brisel morao da učini dodatni korak. EK naravno ne može da osigura gotov novac da bi spasila neku zemlju od bankrota. Atina je dobila jasnu poruku da mora da napravi duboke fiskalne rezove i da o tome do polovine marta mora da obavesti EK.
Preporučene su strukturne reforme kako bi se povećala efikasnost javne uprave, ubrzala penzijska i zdravstvena reforma, unapredilo tržište rada. Neki analitičari smatraju da su grčki problemi gotovo zanemarljivi u odnosu na stanje u Italiji, Portugalu, Irskoj i Španiji.
Posebno se strahuje od negativnog učinka koji bi po evrozonu mogao imati kolaps jačih članica, poput Italije i Španije. Ekonomisti smatraju da Španija, koja je zadnjih pet godina dobro stajala, sada izaziva najveću glavobolju u evrozoni. Kriza je aktuelizovala i pitanje da li bi neke zemlje mogle da izađu iz evrozone.
B92
