BEOGRAD, Devizni kurs kao kratkoročni i nelikvidnost kao dugoročni i rastući problem dva su akutna problema srpske privrede u januaru 2010, rekao je Stojan Stamenković, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi, na predstavljanju statističkih podataka za decembar.
On je istakao da je uprkos intervencijama Narodne banke Srbije od oko 250 miliona evra dinar u januaru izgubio 2,6 odsto vrijednosti. Stamenković je kazao da se, ipak, poslije januarskog posrtanja dinar u narednim mjesecima može oporaviti, ali da dugoročno mnogo zavisi od agresivnog zaduživanja.
Ekonomista Vladimir Vučković, koautor MAT-a, istakao je da je nelikvidnost jedan od najvećih problema srpske privrede.
Prema podacima NBS-a, blokirane račune ima više od 66.000 preduzeća i preduzetničkih radnji. Oko 94 odsto blokiranih čine preduzetnici, mala preduzeća. U blokadi dužnoj od jedne godine je dvije trećine nelikvidnih preduzeća, a trećina ima račun blokiran duže od tri godine.
„Polovina dugova privrede kumulirana je u 25 najvećih neto dužnika u Srbiji“, istakao je Vučković. On je dodao da trećinu blokiranih firmi čine fantomska preduzeća, trećinu dugoročno nesolventne firme sa obavezama većim od imovine i trećinu firme koje nemaju prilive, pa su zato nelikvidne.
Vučković je rekao da država mora aktivnije da se uključi u riješavanje problema nelikvidnosti, ali da u centru ekonomske politike moraju da budu mala i srednja preduzeća, koja najviše utiču na porast nelikvidnosti. „Velika preduzeća dominiraju u strukturi subvencionisanih kredita“, upozorio je Vučković.
On je dodao da država ne smije da se upušta u oprost dugova preduzeća nastalih u višegodišnjem periodu, već da se usmjeri na mjere koje će od duga rasteretiti preduzeća koja istovremeno imaju i velika potraživanja.
“Javna preduzeća, na koja se ne odnosi Zakon o stečaju, moraju da ispunjavaju obaveze u ugovornom roku kako država ne bi bila generator nelikvidnosti”, rekao je on i dodao da bi bilo poželjno da država posreduje između povjerioca i dužnika u slučajevima kada bi se time obezbijedilo finansijsko restrukturiranje dužnika i izbjegao njegov stečaj.
Država, kako je predložio Vučković, može i da zaobiđe bankarski sektor i da neposredno pomogne privredi tako što će preduzećima obezbijediti poreski kredit u trajanju od šest do 12 mjeseci, ako je naplata poreza na dodatu vrijednost veća od budžetom planirane.
To bi značilo, kako je objasnio, da se preduzeća u određenom periodu oslobode plaćanja PDV-a da bi izmirila obaveze, a da državi vrate drug, s kamatom, kada povećaju proizvodnju i poboljšaju finansijsku poziciju.
EMportal
